Ovo je mišljenje dr Dušana Čelića, profesora Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, nakon što se Kurti pohvalio da je pomenuti Institut koji je inače on osnovao pre oko godinu dana, prikupio dokaze duge 189,5 metara u fasciklama, odnosno, da sadrže 15 terabajta razne dokumentacije dobijene iz 67 različitih izvora o zločinima Srba počinjenim u periodu 1998 /1999. godine.
Predizborna antisrpska kampanja Kurtija
Čelić smatra da Kurtijeva najava tužbe protiv Srbije predstavlja pretnju koja nije realna i to iz više razloga.
„Prvi razlog je što to činjenično nije realno jer na Kosovu i Metohiji nije bilo genocida od strane Srbije, a ako je genocida i bilo onda je bilo genocida nad Srbima od strane Albanaca. U prilog tome najjednostavnije govore statistički demografski podaci,“ navodi Čelić.
Od 1999.godine dve trećine Srba ako ne i više, navodi sagovornik Sputnjika, proterano je silom sa KiM uz niz najbrutalnije ratne zločine počinjene nad njima, tako da je rezultat tog etničkog čišćenja ravan genocidu ali nad Srbima.
„Dakle, ako je bilo genocida, sproveden je genocid nad Srbima od strane takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) čiju prošlost baštini takozvana kosovska policija i takozvane bezbednosne snage Kosova. Oni o tome javno govore i hvale se time da su oni nastavljači dela OVK. Tako da prištinska administracija baštini jednu genocidnu tvorevinu,“ naglašava Čelić.
Druga stvar je, dodaje on, da je pretnja Prištine pravno neozbiljna jer tzv. država Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, niti je potpisnica statuta o Međunarodnom sudu pravde niti Konvencije o zbrani genocida. Ona zato ne može nikoga da tuži jer ne može da se pojavi kao aktivna tužilačka strana protiv ijednog pravno priznatog subjekta.
U teoriji Albanija može da istupi u ime Kosova ali..
„Ono što možda može da se desi, ali po meni samo u teoriji, to je da neka druga država u ime Kosova tuži Srbiju za navodni genocid i to bi možda mogla biti Albanija, s obzirom da ni Tirana ni Priština ne kriju da žele da budu zajedno u državno-pravnom smislu. O tome je nedavno i Kurti sam govorio rekavši da je Kosovo - Albanija. Međutim, i u tom slučaju bi bilo neophodno dokazati neposrednu vezu između nekog potencijalnog slučaja za koje ta neka država tuži, dakle, između Albanije i neposrednog genocida na KiM,“ objašnjava Čelić.
Ne mislim da je to ni teorijski u izgledu, ističe Čelić, koji zato smatra da je ova opcija neozbiljna.
S druge strane, ističe naš sagovornik, takozvana država Kosovo nije ni članica Saveta Evrope (SE) pa stoga ne može da podnese tužbi ni protiv koga ni Evropskom sudu za ljudska prava.
„Ali nije do sada bilo nikakvih smetnji da neki građanin Srbije koji živi na KiM albanske nacionalnosti podnese tužbu protiv Srbije za bilo koju povredu ljudskog prava. A Srbija je duže od 20 godina članica Saveta Evrope i njeni građani mogu da je tuže za bilo koju povredu ljudskog prava za koju smatraju da je odgovorna država Srbija. Ali do sada nije bilo nijednog takvog slučaja,“ kaže Čelić.
Ni u Hagu nije pominjan genocid
Konačno, slučaj u kom bi se pominjao genocid nije zabeležen, zapaža profesor, ni u takozvanom unutrašnjem kosovskom pravosuđu od strane Albanaca, iako je to pravosuđe podiglo više desetina optužnica protiv Srba i to bez dokaza, za ratne zločine, ali bez optužnice ni u jednom slučaju za genocid.
„Dakle, sve ukazuje da je ovde reč o predizbornoj antisrpskoj kampanji Kurtija jer on i njegova stranka predizbornu kampanju vode bilo kroz antisrpsko nasilje na severu KiM, ili kroz vatrene antisrpske izjave, a u ovom slučaju i ove izjave da pripremaju nekakvu tužbu protiv Srbije za genocid,“ uveren je Čelić.
On takođe podseća da ni kroz haške presude nije bilo nijedne optužbe niti presude srpskim vojnim, policijskim i političkim akterima koja bi se ticala navodnog genocida Srbije na Kosovu i Metohiji.