Polemiku na ovu temu su izazvali napisi zapadnih medija da se u zapadnim bankarskim krugovima uveliko diskutuje o mogućem ublažavanju ili čak ukidanju antiruskih sankcija.
Andrej Koškin, šef katedre za političke nauke i sociologiju Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“, skreće pažnju na činjenicu da se pitanje ukidanja sankcija Rusiji u zapadnim medijima poteglo odmah nakon što je u Sjedinjenim Državama proglašena Trampova pobeda na izborima.
„To znači da je potreba za ukidanjem sankcija odavno sazrela. Prosto, do sad nije bilo načina da se ovo pitanje javno pokrene u informacionom prostoru. Ovo je veoma važan momenat. Što se tiče potrebe, već smo rekli da je sazrela, ali je tehnički poželjno da se to sprovede u bliskoj budućnosti. To je povezano sa tim što su sankcije, kojima se tako ozbiljno bavio tim Bele kuće na čelu sa Bajdenom, otišle predaleko i ove jednostrane sankcije su već ozbiljno pogodile zapadni svet - Evropu, pa čak i Sjedinjene Države“, konstatuje Koškin.
Jureći za nekim efemernim političkim stvarima, Džo Bajden je ekonomski naneo štetu svojim saveznicima i svojoj zemlji. I prirodno, sada ovo pitanje postaje aktuelno zbog činjenice da je Donald Tramp svoj izborni program bazirao kao alternativu Bajdenovim akcijama, kaže Koškin.
„Odnosno, Džo Bajden je sve radio loše, a ja ću uraditi sve dobro. To što je on uradio, sada ćemo razmotriti i uraditi bolje. Upravo sa tim je povezano pokretanje te važne teme u medijima. Prirodno je i da su ekonomski i u izvesnoj meri finansijski krugovi zainteresovani za to. Za očekivati je i da će Viktor Orban, predsedavajući Evropske unije, sada intezivnije pokrenuti ovaj problem, s obzirom da je aktivno održavao veze sa Trampom i da danas vidi potrebu Evrope za ukidanjem glavnih sankcija Rusiji i za obnovu ekonomski uzajamno korisnih veza. Tu se i Makron ubacivao sa pitanjem - kako ćemo izgraditi bezbednost bez Rusije? Dakle, mora se graditi i bezbednost. Danas odjednom svi istovremeno govore o važnosti preispitivanja odnosa sa Rusijom i preispituju sankcije protiv Rusije, s obzirom da će se u bliskoj budućnosti promeniti vlast u Beloj kući. Dakle, u bliskoj budućnosti, od 20. januara 2025., novi američki predsednik moraće da preuzme niz radikalnih i odgovornih odluka koje će obezbediti uspeh“, ističe Koškin.
Sankcije su ojačale Rusiju
„Fajnenšel tajms“ tvrdi da je pobeda kandidata Republikanske stranke na predsedničkim izborima u SAD izazvala diskusije u zapadnim bankama o mogućem ukidanju sankcija Rusiji. Prema pisanju lista, svi samo pričaju o tome kako da se trguje sa Rusijom i da li će sankcije biti ukinute. Trgovci u zapadnim bankama se odjednom pitaju da li je sada moguće trgovati rubljom.
Zemlje kolektivnog Zapada uvele su oko 20.000 sankcija protiv ruske ekonomije, sa ciljem da se Rusija oslabi i slomi. Međutim, činjenica je da sankcije nisu uticale na Rusiju na nivou koji je Zapad očekivao.
„Štaviše, oni su računali i preračunali su se. Setite se da je Džo Bajden izjavljivao da će dolar vredeti 200 rubalja. Takav period nije došao. Umesto toga, Rusija je iznenada postala peta ekonomija u svetu (i prva u Evropi) po paritetu kupovne moći, po čemu je pretekla Nemačku. Činjenica je da je ruska ekonomija počela da se razvija veoma dinamično u poređenju sa evropskim zemljama, uprkos tome što je bila na udaru jednostranih sankcija. Istina, bilo je teško, ima troškova, ali oni su takođe pomogli Rusiji da se preorijentiše na azijsko tržište, a danas ceo svet govori da se fokus centra razvoja premešta sa centralnoevropskih država na azijski region“, navodi Koškin.
Ispostavlja se da su Sjedinjene Države i njihovi saveznici značajno ubrzali „perestrojku“, odnosno prestrojavanje Rusije i njene ekonomije na progresivni put i progresivan pravac, ističe Koškin.
„Odnosno, oni su tome doprineli. Jesu teški uslovi, ali sada se Rusija pozicionira kao velika zemlja koja određuje prelazak na multipolarni svet“, istakao je ekspert.
Na pitanje kako bi Trampova pozicija prema Rusiji mogla da promeni globalno finansijsko tržište, Koškin kaže da će sa globalnim promenama teško ići, s obzirom na to da je i samit BRIKS-a u Kazanju pokazao da značajan deo sveta više ne želi da prihvati finansijska pravila igre koja su (us)postavili Amerikanci.
„Ne žele da se pomire sa tom trgovinskom infrastrukturom, koju je formirala Svetska trgovinska organizacija, na čelu sa SAD. Odnosno, svet se menja veoma dinamično, a Džo Bajden je želeo da uspori tu dinamiku. Sada promene zahtevaju ozbiljne izmene u pravilima igre. Svi čekaju da vide šta će Donald Tramp promeniti u tim pravilima igre“, zaključio je Koškin.
Uprkos tome što ruski eksperti imaju različite poglede na buduću Trampovu politiku prema Rusiji, uključujući i moguće ukidanje sankcija, oni su, ipak, saglasni u oceni da će Rusija čvrsto braniti svoje interese i nastojati da stvori pravedan multipolarni svetski poredak.