Sudeći prema istraživanju objavljenom u naučnom časopisu The Planetary Science Journal, reč je o jednom od Uranovih meseca pod nazivom Miranda, za koji se godinama verovalo da se sastoji od smrznutih komadića kamena i leda. Međutim, istraživanje naučnika sa Univerziteta Džon Hopkins sada pokazuje da taj mesec skriva i - podzemni okean.
Tom Nordhajm, naučnik koji je učestvovao u ovom istraživanju pronalazak dokaza o postojanju podzemnog okeana unutar tako malog objekta poput Mirande opisao je „neverovatno iznenađujućim“.
Miranda je, naime, najmanji od Uranovih velikih meseca i njegova veličina iznosi samo jednu sedminu našeg Meseca.
Naučnici su do sada verovali da je, poput drugih Uranovih prirodnih satelita, i Miranda sastavljena pretežno od leda pomešanog sa stenama. Ali, nakon što su nedavno ponovo pregledali fotografije Mirande koje je sonda Vojadžer 2 snimila još 1986. godine i nakon primene modernih tehnika i nove perspektive, dobili su potpuno drukčiji zaključak.
Na temelju mapiranja Mirandine površine koja je prepuna kratera i poređenjem rasporeda uzoraka, došli su do zaključka da ovaj satelit ispod svoje ledene površine skriva tekući sloj okeana, piše portal Teh spot.
Miranda je, prema novim pretpostavkama, između 100 i 500 miliona godina skrivala podzemni okean na dubini od stotinak kilometara ispod leda, a naučnike je iznenadilo to što je, usprkos velikoj udaljenosti od Sunca, ovaj podzemni okean i dalje ostao dovoljno topao da zadrži tečno stanje.
Istraživanje je dalo i objašnjenje kako je tako nešto moguće pa naučnici veruju da je potencijalni razlog unutrašnjeg zagrevanja tzv. “gravitacioni ples” s drugim Uranovim satelitima kojim se stvara dovoljno topline trenja da se tokom dugih razdoblja spreči potpuno smrzavanje, pa tako i da postoji mogućnost da i danas postoji tečnost negde ispod Mirandinog leda.
Osim na Mirandi, naučnici veruju da sličan podzemni okean postoji i na Jupiterovom mesecu Evropa.
Pogledajte i: