Srpska svetinja čuva najveće blago: Ne može da se razori ono što dolazi iz Carske Rusije

„Biće izloženo sve, svi artefakti koje je Rusija darivala Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Predstavnici Ruskog doma su došli ovde i bili oduševljeni, naročito našim muzejem i rukopisnim knjigama. Imamo pet rukopisnih i jednu rano štampanu knjigu. Dve su darovi ruskog cara, to ih je oduševilo. I knjige će biti izložene u Beogradu“.

Ovo za Sputnjik kaže iguman Žitomislića, otac Danilo, i najavljuje sledeću temu manifestacije "Dani Ermitaža u Srbiji".

Ko je i kada podigao hram manastira koji čuva blago nije moguće tvrditi sa sigurnošću, ali se zna da su ga polovinom 16. veka obnovila braća iz vlastelinske porodice Miloradović - Hrabren.

Vojvoda Stjepan Miloradović pominje se još 1416. godine. Miloradovići podižu i tri nove zadužbine, crkvu u Ošanićima kod Stoca, crkvu u Klepcima, crkvu na Trebnju.

U 17. veku deo porodice se seli u Carsku Rusiju, Gavrilo, Aleksandar i Mihailo, general koji se istakao u ratovima s Turcima i Napoleonom, čuveni grof i gubernator Petrograda. 1707.godine Mihailo i Gavrilo u zadužbinu donose darove Petra Velikog.

„Dve vredne crkvene knjige trenutno su na restauraciji, a dve su već osvežene i konzervirane u Patrijaršijskom arhivu. Najstarija rukopisna knjiga iz 14. veka je Minej za septembar, a najstarija rano štampana knjiga Pentikostar koji je dar ruskog cara. Ona je veoma važna iz još jednog razloga, ima potpis patrijarha Arsenija Čarnojevića koji je posetio manastir Žitomislić“.

Više puta rušenom i paljenom manastiru poslednji rat je doneo najveće razaranje. Žitomislić je bio srušen bukvalno do temelja. Kamen na kamenu nije ostao, ali je ostao, njime se ponovo gradilo.

„Obnovljen je potpuno isti kao što je bio, od istog materijala, čak istom tehnologijom gradnje. Arhitekte i istoričari umetnosti su se potrudili da manastir zaista bude onakav kakav je bio. Jednom rečju, ponovo je presložen u svoj prvobitni izgled“, objašnjava iguman.

Sve je isto, samo što Žitomislić sada ima riznicu, Muzej koji u najboljim uslovima čuva blago, njegov deo. Otac Danilo kaže da je nemoguće zamisliti šta bi sve od dragocenosti manastir imao, da nije na ovako trusnom području toliko puta razaran i pljačkan.

„U Drugom svetskom ratu nemačka vojska se uselila u veliki konak, tu je izgorela arhiva i biblioteka, možete misliti šta je sve nestalo u tom periodu. Ali i dalje je ovo jedna od tri najznačajnije zbirke ikona i umetnina u Bosni i Hercegovini. Imamo jako vredne ikone nastale između 16. do 19. veka“.

Bez daha ostavljaju radovi Georgija Mitrofanovića i prepoznatljive, jedinstvene ikone majstora Radula. Pored srpskih autora, riznica Žitomislića čuva i ikone italo - kritske škole, ali i one koje otkrivaju veze manastira sa Svetom Gorom i Rusijom.

„Imamo ikonu koju je najverovatnije radio Andrej Ricos, iščekujemo, treba da stigne i pisani dokument, da s ponosom možemo da kažemo da je to jedna od četiri ikone Andreja Ricosa. One donete iz Rusije svedoče o svesti tadašnjih monaha. I obrazovanju, rukopisna knjiga iz 14. veka svedoči da su se i u pređašnjem manastiru, pre 16. veka, monasi bavili pisanjem. Ikone su donete i sa Svete Gore. Imali su s njom dobre odnose. Sve što je iz Rusije stiglo je zahvaljujući Miloradovićima, ali bratji koja je sa Carskom Rusijom stvarala kontakte“.

Pored krsne slave, Žitomislić ima još jedna važan praznik posvećen Žitomislićkim mučenicima, bratstvu koje je postradalo u Drugom svetskom ratu. Po formiranju NDH pozvani su da se jave u mesni ured, iguman Konstantin, koji je imao 26 godina, šestorica monaha i iskušenika i jedan monah koji se tu našao u gostima. Javili su se. Posle mučenja su bačeni u jamu. Odnos prema njima još je jedan dokaz čvrstih duhovnih, bratskih veza Srbije i Rusije.

„Žitomislenički mučenici su pre tri godine dobili svoj datum, 26. jun, a već prošle godine ih je Ruska crkva stavila u svoj diptih. Nedavno nas je pohodio jeromonah iz Trojice - Sergejeve lavre koga je ruska crkva zadužila da piše žitije žitomislićkih mučenika. Ponekad se postidimo, jer oni bolje od nas vode računa o onome što je za nas bitno, a sve to govori o jedinstvu pravoslavnih i slovenskih naroda“.

Simboli istorijskih i duhovnih veza Srba i Rusa, blago koje su Žitomisliću, Dužima i drugim manastirima u Hercegovini, ali i Crnoj Gori, ostavili Miloradović i grof Sava Valdislavić biće predstavljeni sledeće godine tokom manifestacije "Dani Ermitaža u Srbiji", u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu.