Odgovor na Helenu, opominje londonski onlajn magazin, znatno je slabiji od odgovora na Katarinu 2005. kada je više od 350 vojnih helikoptera učestvovalo u spasavanju unesrećenih dok ovom prilikom, u sličnoj neprilici, nisu uspeli da ih sakupe ni stotinu. ”Nema dovoljno helikoptera, nema dovoljno osoblja… Sve ovo sablasno podseća na Černobilj – i na nesreću koja je u mnogome definisala poslednje dane Sovjetskog Saveza”, navodi se, uz napomenu da je ”američka imperija kritično prenapregnuta, institucije su slabije, a deficiti sve veći”.
Stravične brojke
I zaista, u tom pogledu, brojke su bukvalno stravične.
Počev od budžetskog deficita – većeg troška od prihoda u budžetu SAD – koji kumulativno do sada u fiskalnoj 2024. iznosi 1,9 biliona dolara – što je za 302 milijarde više nego u prethodnoj fiskalnoj godini.
Ukupan državni dug već iznosi 35,6 biliona (hiljada milijardi) dolara; poređenja radi, pre samo četvrt veka bio je čak sedam puta manji i iznosio je tek nešto više od pet biliona. Do 2007, kad je počela svetska ekonomska kriza, dug se s pet već popeo do devet biliona dolara, da bi onda nastavio sa sve vrtoglavijim rastom do aktuelnih (u)skoro 36 biliona dolara.
O tome govori i odnos visine njihovog duga prema BDP-u: sa oko 54 odsto 2000. godine dospeo je do 120 odsto američkog BDP-a u drugom kvartalu ove godine. Tako da je samo na otplatu kamata na dug prošle godine potrošeno više od hiljadu milijardi dolara – gotovo duplo više nego pre svega pet godina.
Novac bez pokrića
A pritom – evo još jednog zlokobnog podatka – sav ovaj rast duga i budžetskih deficita, koji dug povećavaju dodatno, praćen je besomučnim štampanjem novca koje, evidentno, ne pomaže da se dug smanji, naprotiv. Ukupna novčana masa povećana je od 2007. – prema podacima FED-a – za neverovatna tri puta, s oko 7,5 biliona uoči prethodne recesije na 21 bilion ovog avgusta. Gigantska proizvodnja novca, s druge strane, nije proizvela sličan efekat na američki BDP koji se u istom periodu nije povećao ni za duplo, s petnaestak na oko 25 biliona dolara. Što znači da je reč o novcu bez pokrića.
Iz svih ovih razloga dvoje visoko rangiranih predstavnika Demokratske i Republikanske partije, nekadašnji članovi Predstavničkog doma Šeri Bustos i Tom Dejvis, preko prestoničkog portala Hil pozivaju da se ”prestane s poricanjem” problema jer se, ocenjuju alarmantno, ”zemlja suočava s egzistencijalnom krizom usled rasta državnog duga”.
Njihova ocena utoliko je uverljivija što nije stranački obojena. Poput samih brojki, i Bustos i Dejvis krivicu stavljaju na obe strane.
Dečak koji je vikao vuk
Dug od skoro 36 biliona dolara, ukazuju, ”nastavlja da raste rapidnom i neodrživom stopom svakog meseca”, tako da je odnos duga prema BDP-u – kao ”najpouzdaniji barometar fiskalnog zdravlja” – najgori ikad u američkoj istoriji u doba mira.
Više budžetskog novca, računaju Bustos i Dejvis, troši se na kamate na dug nego na odbranu. Štaviše, dodaju, ”ako bi prestalo finansiranje svih federalnih službi”, od odbrane nadalje, ”Amerika bi i dalje bila u deficitu od nekoliko stotina milijardi dolara”. A biće još i gore, jer, napominju, dobar deo duga sastoji se u kratkoročnim obveznicama, i, kako one dospevaju na naplatu, moraju da budu refinansirane – novim zaduživanjem – ali po višim kamatnim stopama. Što servisiranje duga čini još i skupljim od navedenih, trenutnih, hiljadu milijardi godišnje.
Ovoliki dug, zaključuju, ”sad preti dolaru kao svetskoj valuti” i vodi ”neizbežnom slomu”: ”Znamo da se ovo neće završiti dobro. Samo ne znamo kada se neće završiti dobro. Ovo je ekvivalent osobi koja je skočila sa 100. sprata zgrade i, dok pada pored 30. sprata, govori sebi ’za sada je dobro’…”
Ili, kako istim povodom ovih dana podseća ”Njujork tajms”, upoređujući učestala upozorenja o opasnosti od duga s onim dečakom iz priče koji je vikao vuk – vuk je na kraju došao.
Kada će se to dogoditi? Kako je Amerika dospela u ovakvu budžetsku situaciju? I šta sledi posle dolara?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” razgovarali ekonomista Bojan Dimitrijević i politikolog Aleksandar Pavić.