U Kini se tada pojavila i nova tendencija da se uz ekonomiju razvija i novi sistem bezbednosti, jer su u Pekingu shvatili da je bezbednost važnija od ekonomskog razvoja, rekao je Lukin na panelu „Kina i Rusija: Dinamika rastućih odnosa“ u okviru međunarodne naučne konferencije „Dijalozi o Kini“.
Bezbednost važnija od ekonomije
„Kina je počela da smatra Šangajsku organizaciju kao mesto za diskusiju o bezbednosnim pitanjima, jer su shvatili da je ekonomski razvoj manje bitan od pitanja bezbednosti. Kad je reč o bezbednosti, Kina se posvetila rešavanju globalnih pitanja ali je i na bilateralnom nivou radila, pre svega sa zemljama jugoistočne Azije. Poslala je ogromnu ekonomsku pomoć tim zemljama, upravo zbog straha od narušavanja bezbednosti. Na primer, Kina je bukvalno finansirala ministarstva unutrašnjih poslova nekih zemalja.“
Šangajska organizacija za saradnju je veoma važna međunarodna organizacija, ali u novom međunarodnom sistemu i novoj geopolitičkoj realnosti videćemo i rast drugih mehanizama saradnje u tom regionu, zaključio je Lukin.
Kina i Rusija predvode Globalni jug
Dr Nikola Rajić sa novosadskog Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ ocenio je da Kina i Rusija danas predvode Globalni jug.
Rusija vojno pomaže mnogim državama da se izbore za slobodu ili oslobode od kolonijalizma kog su im nametnule SAD, Velika Britanija i Francuska, dok ih Kina ekonomski podržava, dodao je Rajić.
„Odnosi Rusije i Kine zasnivaju se na antiameričkom partnerstvu. Odnose Rusije i Kine nazvao bih partnerskim a ne prijateljskim, po onoj srpskoj narodnoj: Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj.“
Protiv globalne neokolonijalne diktature
Dr Ladislav Zemanek sa Kineskog instituta za društvene nauke u Budimpešti smatra da su sa početkom ukrajinske krize zapadne sile počele sa konstantnim pritiscima i na Moskvu, i na Peking.
Proksi sukob Moskve sa Vašingtonom i njegovim saveznicima u Ukrajini okrenuo je Rusiju ka Istoku i otvorio vrata njenoj dubljoj strateškoj saradnji sa Kinom uz prihvatanje kineskih globalnih inicijativa, uključujući zajedničku borbu protiv „globalne neokolonijalne diktature“, dodao je Zemanek.
„Sada je pitanje da li će Rusija potpuno prilagoditi svoju strategiju kineskoj i prihvatiti zajedničku borbu za novo čovečanstvo i tranziciju ka novom svetskom poretku“, zaključio je Zemanek.
Dvodnevna međunarodna naučna konferencija „Dijalozi o Kini“ u organizaciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu, u saradnji sa Institutom za evropske studije Kineske akademije društvenih nauka, počela je danas u Beogradu.
Četvrto izdanje konferencije, najveće ovogodišnje naučne konferencije u Evropi posvećene proučavanju kineske spoljne politike, okupilo je 80 istraživača iz 25 zemalja.
Konferencija se održava u godini u kojoj Narodna Republika Kina obeležava 75 godina postojanja i 70 godina od usvajanja "Pet principa" kineske spoljne politike, ali i godini posete predsednika Si Đinpinga, uspostavljanja "Zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri", te stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine.
Pogledajte i: