Dok uragan Milton pravi haos na Floridi, lažni snimci tresu društvene mreže /video/

Dok se uragan Milton još približavao Floridi, društvenim mrežama su počeli da kruže lažni snimci i fotografije poplava, munja i razaranja širokih razmera. Mnoge od ovih lažnih video snimaka dele obični ljudi, ali je rastući trend dezinformacija vrlozabrinjavajući.

Reč je o obrascu koji se vidi širom sveta, gde lažne fotografije i video snimci, poputajkula u poplavljenim tržnim centrima ili izmišljene oluje sa gradom, kruže nakon prirodnih katastrofa. Evo saveta portala Ej-Bi-Si njuz o tome kako da uočite dezinformacije i izbegnete širenje lažnog sadržaja na mrežama.

Uvek procenite da li sadržaj dolazi iz verodostojnog izvora, kao što je novinska agencija ili sajt za meteorologiju. Ako dolazi od pojedinca, proverite njegovu istoriju objavljivanja i kredibilitet. Na primer, da li su takvi pojedinci često u zonama katastrofe ili je njihov objavljeni sadržaj neobičan. Preuveličane tvrdnjeili konstantno pisanje velikih slova su jasni znaci da je objavljen sadržaj vrlo verovatno lažan.

Uobičajeno je da građani beleže snimke katastrofe u realnom vremenu, koje potom koriste pouzdane novinske kuće, ali uvek uz proveru legitimnosti korisničkih naloga. Jedan viralni TikTok video sa naloga „Disaster Vorld“ prikazuje dramatične snimke katastrofe. Međutim, taj korisnički nalog, sa milionima pregleda, često reciklira klipove iz prethodnih katastrofalnih događaja, praćene dramatičnim zvukom. U pomenutom slučaju spojeni snimci su potpuno lažni.

U digitalnom dobu pažnja povećava prihode, a popularni kreatori se podstiču kroz programe da unovče svoj sadržaj na platformama društvenih medija. Neki koriste katastrofe da potpiruju zavere, isključivo radi profita. Prevaranti se često hvataju za velike vesti, objavljujući obmanjujući sadržaj da bi stekli preglede i prihod od oglasa.

Ove zavere ponekad potpiruju i političari. Na primer, američka kongresmenka iz Džordžije Mardžori Tejlor Grin tvrdi da su nedavni uragani izazvani vremenskim manipulacijama. Ona je nagovestila da "oni mogu da kontrolišu vremenske prilike" i navela da je NOAA, američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu, umešana. NOAA nadgleda neke napore za modifikaciju vremena, kao što je isijavanje oblaka, tehnika koja se koristi za pojačavanje kiše ili snega. Međutim, stručnjaci su opovrgli pripisivanje širenja oblaka kontroli uragana.

Američki predsednik Džo Bajden odgovorio je na te tvrdnje, nazvavši ih „prilično smešnim“ i „glupim“. Meteorolozi nastavljaju da odbacuju ove teorije kao neosnovane.

Jednostavan način da proverite sadržaj je da ustanovite da li je vremenski usklađen sa stvarnim događajima. Na primer, TikTok video u kojem se tvrdi da se uragan Milton spustio na kopno uz razorne vetrove postao je viralan, iako se sam video pojavio mnogo pre nego što je uragan zaista pogodio Floridu. Obrnuta pretraga slika pomoću alata kao što je Gugl Lens može brzo da identifikuje da li se stari snimci ponovo koriste da bi se obmanula javnost.

Sa napretkom u generativnoj veštačkoj inteligenciji, dipfekjovi postaju sve rasprostranjeniji. Nedavno je kružila slika Donalda Trampa koju je stvorila veštačka inteligencija tokom uragana Helena. Nakon detaljnijeg pregleda, umešanost veštačke inteligencije bila je jasna – Trampova unakažena ruka i neprirodna tekstura kože bili su očigledni znaci manipulacije.

Uprkos ovim nedostacima, sadržaj generisan veštačkom inteligencijom i dalje prikuplja stotine hiljada deljenja ljudi koji ne dovode u pitanje njegovu autentičnost. Pre nego što reagujete na viralni sadržaj ili ga podelite, uvek se zapitajte: „Da li ono što vidite ima smisla?“ Provera činjenica pomaže u smanjenju širenja dezinformacija tokom kritičnih događaja.

Na kraju, treba naglasiti da se ovi saveti ne odnose samo na pitanje elementarnih nepogoda, već su relevantni za svaki javni događaj i korisno ih je imati na umu kako ne biste više puta upali u istu viralnu zamku sve zbog, u najgorem slučaju, nečije sebične želje za profitom.