Nadam se da će budućnost naše škole biti svetlija nego što je sada, jer u ovakvom stanju pojava tih udžbenika koliko god jeste za pohvalu, nije dovoljna da ceo sistem koji je urušen vrati u normalu, dodaje Dimitrijević.
Udžbenici moraju biti prožeti istorijskom svešću
Svi naši udžbenici, pre svega udžbenici društvenih nauka, moraju biti prožeti jasnom istorijskom svešću, ističe Dimitrijević.
„Nama ne treba da imamo nekakvu ideološku priču koja će kao u doba titoizma spajati patriotizam sa nekim ideološkim sadržajima. Patriotizam je prirodan izraz ljudskog življenja u zajednici i on je bio prirodan i za Grke i za Rimljane, za Kineze i bilo koga drugog. Tako da ono što je najbolje i najveće u srpskoj istoriji, književnosti, umetnosti itd. treba da nađe mesto u udžbeničkom prostoru. Dovoljno je setiti se Nadežde Petrović i njenog nacionalnog rada. Naša najveća slikarka opremila je čitavu jednu četu komita Lazara Kujundžića koji je herojski poginuo u Velikoj Hoči. Upravo iz tog razloga, ona je kao slikarka bila i veliki rodoljub. Sve te stvari moraju da uđu u naše udžbenike.“
Tolerancija karakteristična za Srbe
Pogotovo je vrlo važno da naši učenici razvijajući svoj patriotizam nikako ne skrenu u šovinizam što je antihrišćanski i antisrpski, nego u udžbenicima moramo imati primere izvanredne vekovne verske i svake druge trpeljivosti srpskog naroda, dodaje Dimitrijević.
„Pri čemu verska trpeljivost nije religiozna ravnodušnost kao što pokušavaju da nam je predstave drugosrbijanci – sekularisti. Ona se zasniva na hrišćanskom shvatanju ljubavi prema bližnjem. Takvih primera bilo je mnogo. Dovoljno je setiti se da je kralj Petar prilikom oslobađanja Stare Srbije 1912. godine dao izričitu zapovest da se ne smeju rušiti muslimanske svetinje. Svi znamo da je Sinan-pašina džamija u Prizrenu podignuta od kamenja manastira Svetih Arhangela koji je srušen, ali Srbi nisu porušili Sinan-pašinu džamiju i ona je ostala tamo gde jeste. I to je jedan od mnogobrojnih primera te tolerancije koja je bila karakteristična za ovaj narod, tako da bi i te stvari trebalo da se nađu u našim udžbenicima.“
Novo jednoumlje – kritika titoista maskiranih u liberale
Komentarišući osude nacionalne čitanke od strane takozvane liberalne javnosti, Dimitrijević kaže da nažalost mi živimo u jednom ritualizovanom prostoru u kom nema mesta ni za kakvu javnu raspravu, nego svako ritualno ponavlja svoje formule.
„Tako i ta kvaziliberalna javnost u stvari su bivši titoisti maskirani u liberale. Tu nema nikakvog istinskog liberalizma. Ako se osvrćemo na liberalizam Džona Stjuarta Mila, onda bi bilo jasno da to nije nikakav liberalizam. Ovo što se danas dešava, u stvari je novo jednoumlje koje se liberalizmom pokriva i maskira, ali to ne sme da spreči da oni sadržaji koji su neophodni našim đacima budu uneti u udžbenike. Nije reč o nikakvim liberalima nego o titoističkim drugosrbijancima koji su se maskirali u liberale i kojima sve smeta. Oni ne moraju ništa da čitaju, ali su sigurni da to ne valja ništa jer su jednostavno ljudi kojima srpstvo ne znači ništa drugo osim povoda za zaradu. Jer oni zarađuju tako što napadaju bilo kakvu pojavu srpske nacionalne samosvesti“, zaključio je Dimitrijević.
Nacionalna čitanka – upoznavanje sa tradicijom
Nacionalna čitanka za prvi i drugi razred osnovne škole – „Riznica“ poslužiće da se đaci upoznaju sa tradicionalnim nasleđem svog naroda, njegovom kulturom i istorijom. U njoj su obuhvaćeni sadržaji iz četiri predmeta: srpskog jezika, sveta oko nas, likovne i muzičke kulture.
Čitanka je obavezno nastavno sredstvo, biće uskoro distribuirana svim školama, za đake je besplatna i sadržaj se neće ispitivati za ocenu.
Čitanka za prvake i drugake je prva koja je objavljena, a u planu su još tri – za đake trećeg i četvrtog razreda, za starije razrede osnovne škole i za srednjoškolce.
Na početku je poruka autora – „Lepa je zemlja Srbija“ i članak u kome se navodi po čemu je naša zemlja poznata, da ima slavnu prošlost, da su njoj rođeni i stvarali brojni pisci i drugi umetnici, naučnici i sportisti...
Nakon uvoda slede dve strofe himne „Bože, pravde“, pesma „Volim“ Jove Jovanovića Zmaja, a posle toga štivo je podeljeno u pet poglavlja. Prvo poglavlje se zove „Ovo je priča o meni“ i u njemu se kroz pesme Zmaja, Dušana Radovića, Dobrice Erića...govori o dečjem dobu i odrastanju.
Sledi poglavlje „Ponosim se svojim jezikom i pismom“ gde đaci dodatno uveče ko je bio Vuk Stefanović Karadžić, šta je azbuka, a nešto više o ćirilici mogu saznati kroz priču Branka Ćopića „Kako sam naučio ćirilicu“.
U trećem poglavlju „Kako raste znanje“, đaci se upoznaju sa velikim prosvetiteljima, vladarima, naučnicima, dobrotvorima. Tako oni dodatno uče o Svetom Savi, Dositeju Obradoviću u basnama koje je objavio. U ovom delu mališani saznaju i ko je bio Nikola Tesla, u čemu je značaj njegovog dela, gde je rođen, i gde je živeo i stvarao.
Sledeće poglavlje je „Kako raste kultura“, a u poslednjem poglavlju „Srbija u mom srcu“, predstavljeni su simboli: himna, grb i zastava, navedeno je da je Dan državnosti 15. februar, detaljnije je predstavljena i prestonica Beograd, a na kraju čitanke je posvećena biljnom i životinjskom svetu kojim je bogata Srbija.
Pogledajte i: