Kada su u ponedeljak uveče istrčali na hibridnu travu Partizanovog stadiona, koji je preživeo napad huligana i pravi vandalski čin, jer je podloga paljena, prskana hemikalijama, ruinirana i posuta staklom, mnogima nije zapalo za oko da od 22 fudbalera na travi, koji su od prvog minuta izašli na teren, samo petorica su bili Srbi!?
Tužno, ali istinito! To je slika i prilika srpskog fudbala koji prednost (o)lako daje skupo plaćenim strancima, dok s druge strane srpski talenti, biseri, nazovite ih kako god vam drago, „greju klupu“ i čekaju šansu, neretko je i ne dobiju, pa za sitan novac odu negde daleko u nadi za boljim životom.
Samo petorica domaćih igrača istrčalo je na teren od prvog minuta u 174. večitom derbiju. Golman Aleksandar Jovanović i njegov imenjak Filipović, te povratnik iz Bolonje Mihajlo Ilić, s druge strane kod Crvene zvezde 17-godišnji Andrija Maksimović i kapiten Uroš Spajić.
Zvezda je doslovce razbila Partizan, nanela mu najteži poraz na njegovom terenu, a osim het-trika ŠErifa Endiajea, koji je posle 56 godina postao prvi fudbaler sa tri gola u jednom večitom derbiju, najviše se pisalo upravo o pomenutom mladom Maksimoviću.
Popularni „Zvezdin Mesi“ kog je Vladan Milojević „ubacio u vatru“ kao drugog bonusa, pokazao je da je vanserijski talenat i da je pred njim svetla budućnost, ukoliko nastavi vredno da radi i razvija se.
Sa 17 godina, tri meseca i 18 dana, potukao je rekord legendarnog Dejana Stankovića, kao drugog najmlađeg debitanta, dok je rekorder ostao Luka Jović.
Maksimović je upisao asistenciju i tako je ispisao istoriju kao najmlađi asistent.
Maksimović je definitivno bio svetla tačka, ali je zabrinjavajući podatak da su samo petorica domaćih fudbalera bili starteri u 174. večitom derbiju i to je nešto o čemu bi ljudi koji vode srpski fudbal, vode Zvezdu i Partizan morali u budućnosti da povedu računa...