Ovo je otkriće koje ima višestruke implikacije i može nam pomoći da razumemo geološku istoriju Meseca i tekuće procese, ali i da informišemo buduće misije sa posadama koje će ići na Zemljin satelit.
„Budući astronauti će možda moći da pronađu vodu čak i blizu ekvatora iskorišćavanjem ovih oblasti bogatih vodom. Ranije se smatralo da su samo polarni region, a posebno duboko zasenjeni krateri na polovima, bili mesta gde se voda mogla naći u izobilju”, rekao je naučnik Rodžer Klark sa Instituta za planetarne nauke.
Kako je dodao, informacije gde se voda nalazi ne samo da pomažu da se razume lunarna geološka istorija, već i to gde astronauti mogu pronaći vodu u budućnosti, piše Sajens alert.
Mesec izgleda prilično suv. Na površini se ne nakuplja voda – nema jezera, bare ili reke. Ali studije sve više pokazuju da Mesec ima dosta skrivene vode, koja je najvjerovatnije duboko u lunarnim kraterima. Ove duboke džepove, prema dosadašnjim saznanjima, nikada ne dotiču direktna svetlost i toplota Sunca, što znači da u njima mogu biti naslage leda debljine nekoliko metara.
Klark i njegove kolege navode da su voda i hidroksil – koji se sastoje od jednog atoma kiseonika i jednog atoma vodonika – prilično rasprostranjeni na Mesecu, vezani za minerale koji formiraju stene i prljavštinu na površini Meseca.
Istraživači su otkrili da se voda i hidroksil mogu naći na svim geografskim širinama na Mesecu. Ali stene bogate vodom koje bivaju iskopane tokom udara mogu se naći svuda gde se takvi udari dešavaju. Takođe, otkriveno je da voda neće ostati u tim depoima zauvek.
Istraživači navode da voda na površinu Meseca izbija prilikom nastanka kratera, a zatim postepeno uništena zračenjem solarnog vetra tokom vremenskog perioda od milion godina. Ali ovaj proces ostavlja iza sebe hidroksil. Hidroksil takođe proizvodi solarni vetar, koji taloži solarni vodonik na površini Meseca, koji se tamo može vezati sa kiseonikom da bi proizveo molekul.
„Svi dokazi zajedno ukazuju na to da vidimo površinu Meseca sa složenom geologijom, sa značajnom količinom vode ispod površine i sa površinskim slojem hidroksila”, kaže Klark.
Preradom minerala bogatih hidroksilom, budući astronauti bi zaista mogli da nađu način da istisnu vodu iz kamena.
Pogledajte i: