List smatra da je nuklearna opcija maloverovatna i da je Moskva ostavlja za kraj. Stoga Kremlj traži nove načine da osigura poštovanje „crvenih linija“.
Odgovor Rusije ovog puta će verovatno uslediti, jer je ovo velika stvar koja podiže situaciju na novi nivo, rekla je Tatjana Stanova iz francuske kompanije za politički konsalting R-Politik.
Međutim, o nuklearnim merama ili direktnom udaru na teritoriju NATO-a će se, prema rečima Stanove, razmišljati samo ako „Putin oseti pretnju opstanku Rusije u njenom sadašnjem obliku, kada bude smatrao da drugog izlaza nema”.
Umesto da koristi nuklearno oružje, Moskva bi mogla da odgovori sabotažama na vojnim i drugim objektima infrastrukture na Zapadu, gde bi učešće Rusije bilo teško dokazati. Kremlj bi se takođe mogao obratiti grupama koje se već bore protiv zapadnih interesa, kao što su Huti u Jemenu, rekao je Lorens Fridman, profesor vojnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu.
Ruski politikolog Sergej Markov Markov sugerisao je da bi moguće mere odmazde mogle biti zatvaranje britanske ambasade u Moskvi i udari na vazdušne baze u Poljskoj i Rumuniji, gde se nalaze avioni F-16, namenjeni Ukrajini.
„Pošto je Rusija uverena da će Moskva definitivno biti napadnuta u nekom trenutku, moramo prvi da udarimo“, rekao je on.
Ranije, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će upotreba zapadnog oružja dugog dometa protiv Rusije značiti direktno učešće zemalja NATO u konfliktu u Ukrajini. Po njegovim rečima, to će bitno promeniti samu suštinu sukoba.