„Ovo više nije dovoljno da garantuje našu bezbednost“, rekao je Stoltenberg u intervjuu medijima.
Istovremeno, prema njegovim rečima, „dobra vest“ je da su 23 od 32 države-članice Alijanse postigle ciljnu potrošnju za odbranu od 2 odsto BDP-a, kako su se ranije dogovorili lideri članica.
„Moramo biti spremni da platimo cenu mira. Što više sredstava budemo imali, to će naša odbrana biti jača, naš sistem obuzdavanja će biti efikasniji, a bezbednost na višem nivou“, istakao je generalni sekretar.
On je objasnio da novi planovi za jačanje vojne moći NATO-a zahtevaju više rashoda.
O Ukrajini
Govoreći o Ukrajini, Stoltenberg je rekao da svaki budući sporazum o Ukrajini mora biti praćen vojnom podrškom Zapada Kijevu i bezbednosnim garancijama.
On je dodao da je „neophodno voditi dijalog sa susedima, ma koliko on bio težak“.
„Vojna moć je preduslov za dijalog. Znam to još iz vremena kada sam bio premijer Norveške. Moramo da razgovaramo sa našim susedima, ma koliko to bilo teško, ali dijalog funkcioniše samo uz dobru odbranu“, zaključio je on.
Poslednjih dana svog desetogodišnjeg mandata na mestu generalnog sekretara NATO-a, Stoltenberg daje izjave zapadnim medijima koje sumiraju njegov rad u Severnoatlantskoj alijansi. U sedištu NATO-a u Briselu 1. oktobra održaće se zvanična primopredaja poslova novom generalnom sekretaru Alijanse, bivšem premijeru Holandije Marku Ruteu.
Pogledajte i: