Kako je istakao, do sada je procenjena šteta koja je naneta Krimu zbog vodne i energetske blokade, koju je Kijev uveo nakon priključivanja poluostrva u sastav Rusije, premašila 14 biliona rubalja (više od 151 milijardu dolara).
„Radna grupa za utvrđivanje štete koju nam je nanela Ukrajina nastavlja sa radom. Sada ćemo je ojačati novim kadrovima“, rekao je Konstantinov.
Prema njegovim rečima, pre ili kasnije će nastupiti mir i počeće pregovori Rusije o Ukrajini sa zapadnim gospodarima Kijeva.
„Tada ćemo predstaviti pravno formalizovana potraživanja koja će odražavati štetu koju je nacistički režim naneo Krimu. To je biti jedna od osnova pregovaračkog procesa“, istakao je Konstantinov.
Prekidi u snabdevanju električnom energijom na Krimu su se dogodili još 2014. godine, a u novembru 2015. godine poluostrvo je potpuno ostalo bez struje nakon što su u Hersonskoj oblasti minirani dalekovodi koji vode ka poluostrvu iz Ukrajine. Oko dva miliona ljudi tada je ostalo bez struje, a vlasti su uvele vanredno stanje. Ukrajina je obnovila snabdevanje Krima strujom početkom decembra te godine.
Vodena blokada Krima počela je 2017. godine nakon što je administracija Hersonske oblasti blokirala Severnokrimski kanal. Nakon početka vojne operacije 2022. godine šef Krima Sergej Aksjonov objavio je kraj vodene blokade poluostrva.
Pogledajte još: