Ovo otkriće moglo bi potpuno da promeni dosadašnje razumevanje evolucije Meseca, piše portal „Lajv sajens“.
Naučnici već dugo znaju da je Mesec u davnoj prošlosti bio vulkanski aktivan. Tamne površine na Mesecu, takozvana lunarna mora, predstavljaju velika vulkanska područja, stara između 3 i 3,8 milijardi godina. Do sada se smatralo da je upravo to bio poslednji period značajne vulkanske aktivnosti na Mesecu.
Kineska sonda je, međutim, donela na Zemlju nove dokaze o vulkanskim erupcijama koje su se dogodile pre otprilike 123 miliona godina, s mogućim odstupanjima od 15 miliona godina.
U geološkim okvirima gledano, to ukazuje na mogućnost da je Mesec bio vulkanski aktivan kroz celo svoje postojanje, a možda je čak i danas.
Dokaz o nedavnim vulkanskim erupcijama pružila su tri sićušna staklena zrna od ukupno 3.000 u donetom uzorku. Naučnici iz Instituta za geologiju i geofiziku Kineske akademije nauka u Pekingu pažljivo su proučili 1,7 grama lunarne prašine.
Staklena zrnca, veličine od 20 do 400 mikrona, mogu se formirati putem silovitog udara asteroida koji topi i pretvara stene u staklo. Većina zrnaca je i formirana na taj način, što nije iznenađujuće s obzirom na broj udarnih kratera na Mesecu.
Međutim, postoji još jedan način formiranja tih zrnaca.
Izlivi magme proizvode vulkanska stakla, ranije pronađena u uzorcima sa Mesečeve površine. Međutim, ta staklena zrnca vulkanskog porekla su uvek poticala iz erupcija magme na Mesecu pre više milijardi godina.
Ipak, „Čang’e 5“ je u blizini oblasti bogate vulkanskim kupama pronašao tri veoma posebna staklena zrnca i doneo ih na Zemlju 16. decembra 2020. godine, a analizom je utvrđeno da su formirana pre 123 miliona godina.
Pogledajte i: