Kao drugi važni momenat Božinović vidi pokušaj da se skrene pažnja nemačke javnosti sa ukrajinskog pitanja, ali i činjenicu da Nemačka tradicionalno smatra ovaj deo Evrope svojim "predvorjem".
Nemački „Zeleni“ partneri NATO
Božinović, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, u ovom svetlu tumači i nedavnu posetu specijalnog predstavnika Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracina Prištini, kao i odluke NATO i Budesvera da se pojača nemački vojni kontigenti na KiM, što do sada nije bio slučaj.
On napominje da su Nemci uvek jugoistočnu Evropu smatrali nekom svojom interesnom zonom u kojoj su oduvek vodili politiku koja važi i danas, a to je da su oni ta država bez koje se ne može postići neka poželjna konstelacija na Balkanu ako oni tome nisu kumovali.
„Saracin je iz pokreta „Zelenih“ i on je prijatelj i lični izaslanik nemačke ministarke inostranih poslova Analene Berbok, koja se, ako primećujete, ućutala po pitanju Kosova, jer nemačkoj vladi i Olafu Šolcu ne odgovara takva politika koju je ona prezentovala, ali oni neće da ruše tu koaliciju s obzirom da imaju redovne izbore iduće godine. Činjenica je ipak da je Šolcova koalicija sa Zelenima bila iznuđena s tim što oni više nemaju onaj značaj u toj vladi koju su imali na početku,“ objašnjava Božinović.
Kad je reč o tome zašto se baš sada Nemačka posebno angažuje oko Kosova i Metohije, Božinović ima ozbiljno političko objašnjenje na većem nivou nego što su to prilike u nemačkoj vladi.
Nemcima Kosovo umesto Ukrajine
„Mi vidimo da je intervencija u Ukrajini izrodila postrojavanje Evrope po jedom diktatu i preraspodelu uloga u sklopu toga šta će ko raditi u toj postavi. Dakle, raspodeljuju se evropske političke snage na krizna žarišta u Evropi, a Kosovo je jedno od njih. To znači da ima logike da će uloga Nemačke na KiM biti podignuta na viši novo, ali ne u smisli da će Nemačka tu dobiti neku slobodu da sama dela, već kao neka vrsta zamene za njenu ulogu u Ukrajini. Naravno, to je uloga koja joj dodeljena od strane EU i NATO pakta,“ veruje Božinović.
Kao još jedan argument u prilog navedenoj tezi, naš sagovornik navodi da u samoj Nemačkoj postoji veliki otpor građana prema nemačkom angažovanju u Ukrajini, dok se sa druge strane Olaf Šolc pojavljuje kao neko ko pokušava da smiri situaciju na tom žarištu, što nije dobro primljeno u Kijevu.
„Iz toga je moguće zaključiti da su Nemcima poverili KiM da obavljaju tamo posao, a da se manje eksponiraju u Ukrajini, s obzirom da nisu rado viđeni,“ smatra Božinović.
Ko su pripadnici 292. nemačkog bataljona
Što se tiče povećanja broja nemačkih vojnika u okviru misije Kfor na KiM, naš sagovornik pretpostavlja da to može biti neka vrsta usluge Prištini.
„Albanci smatraju da je na KiM najpoželjnija vojska Nemačke, i to je određeni ustupak Albancima od strane NATO pakta. E sad da li će Nemci tražiti nešto od Prištine kao što je formiranje ZSO ili slično to ćemo da vidimo,“ kaže Božinović.
Sarcin je inače rekao da Kosovo i Srbija treba da budu spremni na kompromise i postizanje sporazuma koji za njih možda neće biti laki. On je takođe najavio i da će u susret sastanku u okviru Berlinskog procesa u oktobru biti još njegovih poseta regionu, odnosno Prištini.
Inače, Nemačka je na KiM je uputila vojnike 292. "Lovačkog bataljona" iz Donauešingena, u kome su 2017. godine istražitelji nemačke vojske pronašli znamenje iz perioda nacističkog Vermahta. Inspekcija te kasarne je naložena posle dojave a prema informacijama nemačkog Špigla, koje su tada objavljene, pronađena je vitrina sa metalnim šlemovima Vermahta ispred kantine, kao i jedna prostorija ukrašena slikama vojnika nacista, njihovih pištolja, šlemova i drugih vojnih obeležja Vermahta.