„Današnja odluka ni na koji način ne utiče na proveravanje državljana Rusije i Belorusije iz perspektive nacionalne i javne bezbednosti, jer će se pre donošenja odluke u budućnosti sprovoditi iste migracione i bezbednosne provere kao i za druge zahteve za prebivalište“, navodi list tekst pisma koje je potpisao ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter.
Takođe se ističe da mađarske vlasti izdavanje radnih viza državljanima Rusije i Belorusije ne smatraju pretnjom po bezbednost Šengenske zone.
Ministar je istakao da je mađarska vlada povećala broj zemalja koje učestvuju u programu Nacionalne karte sa dve na osam, u skladu sa mađarskim i zakonodavstvom EU, „uzimajući u obzir aspekte tržišta rada i konkurentnosti, prilagođene trenutnoj ekonomskoj situaciji“.
U pismu Evropskoj komisiji mađarske vlasti su navele da ne očekuju povećanje broja zahteva za povlašćene radne vize od državljana Rusije i Belorusije.
„Vlada ne očekuje da će broj državljana Rusije i Belorusije koji su podneli zahtev za Nacionalnu kartu značajno premašiti broj prethodno podnetih boravišnih dozvola“, ocenjuje se u pismu.
U dokumentu se primećuje i da manje od 1 odsto građana Rusije i Belorusije sa prebivalištem u EU živi u Mađarskoj, a „mnogo više živi u Nemačkoj, kao i Španiji, Italiji, Austriji, Češkoj i Poljskoj“.
Mađarska je u pismu EK navela i da je primila 27 zahteva za povlašćene radne vize od Rusa i šest od Belorusa, kao i da je do sada odobreno pet, odnosno dva, respektivno, dok se ostali još razmatraju.
Pogledajte i: