Beograd je, kako kaže, na poziciji neuvođenja bilo kakvih sankcija Rusiji, što svakako smeta i Kijevu i njegovim sponzorima.
“Sa druge strane, Kijev je podržao odluku o prijemu tzv. Republike Kosovo u Savet Evrope, a u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija je glasao za spornu rezoluciju o Srebrenici”, podseća Proroković.
Ovo nisu jedini primeri kada je reč o nedoslednosti ukrajinske diplomatije po pitanju južne srpske pokrajine. Tako je u februaru 2023. poslanik Vrhovne rade Aleksej Gončarenko izjavio da namerava da „učini sve što je u njegovoj moći“ da Ukrajina prizna „državnost Kosova". U avgustu prošle godine predsednik Spoljnopolitičkog odbora Vrhovne rade Aleksandar Merežko potpisao je kolektivno pismo upućeno šefovima američkog Stejt departmenta, britanskog Forin ofisa i Evropske službe za spoljne poslove u kojem se poziva na pojačan pritisak na rukovodstvo Srbije po pitanju Kosova.
Intenzivni ukrajinsko-kosovski kontakti ogledaju se i u tome što su u januaru ove godine instruktori tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga počeli sa obukom vojnika Oružanih snaga Ukrajine u okviru „Interfleks“ programa Oružanih snaga Velike Britanije. Prva grupa Ukrajinaca je 11. aprila završila obuku na kursevima za razminiranje koje su organizovali KBS i Evropska komanda SAD.
Takođe, Kijev je od Prištine dobio pošiljku humanitarne pomoći samo dva meseca nakon sastanka koji su 28. februara ove godine u Tirani imali ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani, koja je tom prilikom pozvala Kijev da prizna „nezavisnost Kosova“.
Na pitanje da li se Ukrajina po pitanju južne srpske pokrajine ponaša onako kako to od nje traže njeni zapadni sponzori, naš sagovornik kaže da je Kijev u svakom pogledu zavistan od američke i britanske pomoći, a delimično i od pomoći ostalih evropskih zemalja, bilo da govorimo o pomoći u oružju, finansijama, političkim odlukama ili usmeravanjima međunarodnih organizacija.
Sa druge strane, primećuje, ono što imamo na Kosovu i Metohiji čak je i Ahtisarijevim planom definisano kao nadgledana nezavisnost, a status takozvane Republike Kosovo, iako nije do kraja legitimizovan u međunarodnim odnosima, čak i kada bi to bio predstavljao bi jedan vazalni entitet u odnosu na kolektivni zapad.
Kako kaže, posmatrano sa tog stanovišta - ni Kijev ni Priština nisu u potpunosti samostalni u procesu donošenja odluka.
"Dakle, što se strateških odluka tiče - naravno da oni moraju da poštuju stavove i strateška usmerenja onih koji ih podržavaju i usmeravaju. Što se tiče taktičkih odluka, one se donose u odnosu na neke konkretne situacije. Za Ukrajinu bi bio veliki problem da uspostavi bilateralne odnose sa tzv. Kosovom, jer bi se automatski otvorilo pitanje njenog teritorijalnog integriteta. Zbog toga oni ne preduzimaju taj korak, iako je bilo poziva od strane pojedinih ukrajinskih političara da se to čini. Ali, evo vidimo kroz Savet Evrope i čitav niz drugih, manje značajnih odluka da oni ipak podržavaju tzv. Kosovo, upravo zbog tog strateškog usmerenja SAD i Velike Britanije”, kategoričan je Proroković.
Folklorna diplomatija
Sa jedne strane imamo, dodaje naš sagovornik, tu folklornu diplomatiju gde se sastaju zvaničnici Ukrajine i Srbije, a supruga Vladimira Zelenskog dolazi u posetu Beogradu zajedno sa ukrajinskim šefom diplomatije, dok sa druge strane Srbija niti uvodi sankcije Rusiji, niti smanjuje intenzitet svojih odnosa sa Moskvom, niti menja svoju retoriku u pogledu tekućeg konflikta u Ukrajini.
„Jasno je dakle da se ta folklorna diplomatija od strane Beograda preduzima kako bi se relaksirao taj zapadni pritisak, jer treba podsetiti da je suštinski Srbija ostala jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji. Ukrajincima je verovatno ta folklorna diplomatija potrebna kako bi svojoj javnosti dokazivali kako su, eto, sve evropske zemlje uz njih i kako tu nema niti jednog izuzetka. Tako da imamo te neke povremene susrete, nekakva zajednička saopštenja, insistiranje na teritorijalnom integritetu, ali to suštinski ne doprinosi uspostavljanju iskrenih odnosa što vidimo na nizu konkretnih odluka i na vrlo konkretnim spoljnim i bezbednosnim politikama obe države“, zaključuje Dušan Proroković za Sputnjik.
Pogledajte i: