Očekivala je Srbija dvocifren broj medalja, visoko se ciljalo, pucalo, gađalo, ali na kraju se taj broj sveo na pet medalja.
I sve su osvojene vraški teško!
Počev od one drame u finalu Srbije i Turske, gde su pobedu odneli srpski strelci Damir Mikec i Zorana Arunović, pa se do praktično "otpisanih" vaterpolista koji su gubili od Australije i Mađarske, da bi na kraju podigli formu i obradovali naciju.
Šta tek reći za zlato koje je sanjao i dosanjao veliki, najveći, svih vremena - Novak Đoković. Savladao je najtežeg rivala u ovom trenutku, čak 16 godina mlađeg Španca Karlosa Alkarasa i kompletirao u moru trofeja, ono što mu je toliko dugo nedostajalo - olimpijsko zlato.
Tu je naravno i bronzna, doslovce zlatnog sjaja koju su osvojili košarkaši Srbije glatkom pobedom nad Nemačkom (93:83) u borbi za treće mesto. Ali, treba odati priznanje kaznenoj ekspediciji košarkaškog vuka Svetislava Karija Pešića, jer su nadigrali i Amerikance u tom polufinalu, ali su prste umešale sudije, poguravši Drim-tim ka finalu.
Ne treba zaboraviti ni herojske suze i osvojenu srebrnu medalju tekvondistkinje Aleksandre Perišić.
Suma sumarum, Srbija je osvojila ukupno pet medalja, čak tri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu.
Hvala, i kapa dole svima koji su predstavljali našu zemlju na završenom takmičenju.