Ovako diplomata i bivši ambasador Zoran Milivojević komentariše nastojanje prištinskih vlasti da, protivno opomenama međunarodnih institucija, Evropske unije i KFOR-a, samoinicijativno otvore most na Ibru za saobraćaj. Most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici danas služi kao pešači most i predstavlja granicu između srpskog i albanskog dela Mitrovice, a čuva ga KFOR. Kvazipredsednica kvazidržave Kosovo, Vjosa Osmani, kao i kvazipremijer Aljbin Kurti, bez odobrenja međunarodnih institucija žele to da promene.
Portparol Evropske komisije Peter Stano, izjavio je da odluka o otvaranju mosta za saobraćaj treba da bude doneta kroz dijalog Beograda i Prištine, a ne jednostranom presudom.
Vjosa Osmani drsko je reagovala na ovu izjavu koja je došla sa čela EU rekavši da je to unutrašnje pitanje Kosova koje treba da reše lokalne vlasti u dogovoru sa NATO. Svako mešanje predsednika Srbije, kaže ona, smatralo bi se za narušavanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnosti takozvanog Kosova.
Vjosa Osmani, ,,predsednica" samoproglašenog Kosova
© AP Photo / Visar Kryeziu
Ovo je samo deo strategije koju Kurti sprovodi još od početka svog mandata, a čiji je cilj da potpuno preuzme sever Kosova, ostvari punu kontrolu, odstrani i državu Srbiju i srpski narod sa tog prostora i time promeni faktičko stanje. Na osnovu toga, on želi da obezbedi potvrdu kosovske državnosti na celoj toj teritoriji. To je smisao svega. Ukoliko mu to bude dozvoljeno, ulazimo u novu spiralu eskalacije i mogućnosti opstanka srpskog naroda tamo, ali i u spiralu rizika prelazaka svih mogućih opcija koje garantuju očuvanje mira i stabilnosti na tim prostorima, rekao je Milivojević za Sputnjik.
On je dodao i to da je odlučnost srpskog naroda da ostane na tim prostorima apsolutno u prioritetu svih analiza i procena koje bi svi trebalo da imaju, naročito u zapadnim centrima moći, a da bi moćnici morali da računaju i na to gde su granice strpljenja i mogućnosti kontrole.
Mislim da je ovo jedan od trenutaka gde bi zaista moralo da se reaguje i zaustavi ovaj proces eskalacije i politike Prištine koja dovodi u pitanje stabilnost i bezbednost u regionu, ali pre svega i srpskog naroda na tom prostoru. Ovo takođe ozbiljno otvara i pitanje poštovanja mandata i obaveza KFOR-a, ali i drugih međunarodnih faktora koji su na terenu u okviru rezolucije 1244.
Može im se
Milivojević ističe da treba imati u vidu tri stvari kada je reč o drskom ponašanju Prištine prema svojim pokroviteljima i odnosu zapadnih sila koje deluju u okviru mandata Ujedinjenih nacija.
Prva stvar je što se Kurti toleriše iz prostog razloga što se strateški ciljevi i jedne i druge strane, dakle i zapadne i albanske, podudaraju. Cilj im je da se potvrdi kosovska državnost, makar i primenom metoda i sredstava koje su suprotne ne samo međunarodnom pravu, već i svim standardima i normama.
Naredni problem, kaže on, jeste taj što su i Kurti i Osmanijeva u predizbornoj kampanji gde će se, kao i po običaju, kola lomiti preko leđa srpskog stanovništva. Jasno je da su veliki ulozi, da se radi i o strankama i o politikama koje su velikoalbanske, a ovo im je prilika da obezbede političku budućnost i prolaz za naredni period u politici.
Aljbin Kurti, ,,premijer" samoproglašenog Kosova
© AP Photo / Visar Kryeziu
Poslednja sporna tačka, zaključuje Milivojević, jeste ta što je Zapad spreman da istoleriše bilo koju vrstu ispada sa albanske strane, sve dok se to uklapa u njihov krajnji interes.
Treća stvar je i ključna po mom mišljenju, a to je pokušaj Zapada da se ovo pitanje reši silom, upravo kroz tolerisanje prištinske strane, ali imajući u vidu i neke globalne ciljeve i možda čak rasplet oko Ukrajine, koji se ne odvija povoljno za zapadne centre moći. Čitava situacija postaje razumljiva ako imamo u vidu njihov cilj da se ovaj region uključi u zapadnu sferu interesa, da se na Srbiju izvrši interes da „prizna realnost“ i da se ukomponuje u ono šta su zapadni ciljevi, zaključio je Milivojević.
Pogledajte i: