Skroman i odmeren, čvrsto s obe noge na zemlji ostao je 26-godišnjak iz Subotice, koji je na nedavno održanom Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojio dve medalje. Zlatnu u štafeti 4 h 100 metara i bronzu u singl konkurenciji.
Ta njegova skromnost osetila se u svakoj izgovorenoj reči prilikom razgovora sa Andrejom Barnom.
A priča je filmska – doslovce!
Svašta je momak i subotičke ravnice koji već godinama živi u Americi preturio preko glave. Od tumora na bubregu, do toga da zbog nedostatka finanjskih sredstava koje dobija od države Srbije, pomisli da digne ruke od bazena i plivanja, ali je na kraju izgurao i eto ga pred ciljem! Napada finale! Gde će se boriti za sebe, svoju porodicu i Srbiju.
Već ih je sve učinio ponosnim, samim tim što se našao na Igrama u Parizu.
„Ne sanjam ja zlato, ja sanjam plasman u finale. Treba biti realan prema sebi. Eto, pre tri godine na Igrama u Tokiju izmaklo mi je to finale, bio sam deveti, nedostajalo je 12 stotinki da budem u finalu. Tada sam sebi zacrtao cilj da u Parizu uđem u finale. Videćemo...“, počeo je razgovor Andrej.
Barna je ozbiljno shvatio zadatak i pristupio mu.
„Čim su u aprilu prošle godine počele da se isplivavaju norme, konstantno sam bio tu negde oko 47-48 sekundi i na prvom većem takmičenju, Svetskom prvenstvu u Japanu, izborio sam vizu“
Momak iz vojvođanske ravnice koji je 2016. godine oborio rekord Milorada Čavića na EP za juniore 50 metara slobodnim stilom, otkrio je za Sputnjik ko su mu uzori.
„Čavke mi je tu bio najbliži kao uzor. Čuda je činio kada sam ja počinjao karijeru. On je sprinter, 100 delfin, 100 kraul, tako i ja volim te kratke deonice, najmanje boli 50 metara kraul. Jedan od uzora mi je i Čaba Silađi. Mnogo je uspeha imao u bazenu i van bazena je jako dobar čovek. Drago mi je što smo se upoznali i trenirali zajedno, putovali na pripreme. Sjajan momak“, ističe Andrej.
Na pitanje kako se seća svojih početaka i da li je istina ono što se može naći i pročitatati na internetu, a odnosi se da je pobedio „rak“, Barna je otvoreno rekao:
„Krenimo redom... Sećam se početka u Srbiji u mojoj rodnoj Subotici. Da, imam mađarsko prezime, ali ja sam Srbin. Ovde u Subotici smo imali jedan olimpijski bazen ali je bio malo zastareo, pa sam neretko išao 'preko' u Mađarsku koja je udaljena oko 40ak minuta kako bih trenirao. Što se tiče te priče oko tumora, ne volim tome da pridajem značaj, i nikada nisam pričao o tome, ali evo sada ću reći. Plivam sam, gurao svoje, nisam bio bolestan i ništa mi nije falilo, a onda je jedan rutinski pregled na Košutnjaku, koji obavljamo mi plivači svake godine, pokazao da imam neku izraslinu na bubregu. Doktorka Goca Mrđan je videla promenu i ispostavilo se da je benigni tumor. U Americi dolazi do preokreta, jer pretrage pokazuju da je ipak malignitet u pitanju. Srećom, nije bilo metastaza i operacija najsavremenijom tehnologijom – robotska-laparoskopska operacija je uspešno odrađena. Posle pet dana sam izašao iz bolnice, a posle tri meseca već bio u bazenu. Srećom sve se dobro završilo“, jasan je Andrej.
Barna je za Sputnjik objasnio i priču oko finansiranja, da nije baš tačno kao što se pisalo da nije bio u sistemu državnog finansiranja Srbije, zbog čega je hteo da odustane od plivanja.
„Znate kako, ja već dugo živim u Americi jer tamo imam bolje uslove za trening. Završio sam fakultet u Americi i radio sam kao internista u jednoj firmi za robotiku. Ima u plivanju para, ali moraš biti u svamom vrhu da bih se sam finansirao. Stipendija koju sam od Srbije dobijao nije bila dovoljna za američki stil života i nikome ništa ja ne zameram. U jednom trenutku nisam imao neku preveliku želju da nastavim sa plivanjem, a onda sam popričao sa ljudima iz Olimpijskog komiteta Srbije i ljudima iz plivačkog saveza i obezbeđena mi je neka vrsta pomoći i podrške da nastavim da radim to što radim. Tada sam sebi dao cilj da se maksimalno spremim za predstojeći izazov i da probam da uđem u finale“, jasan je 26-godišnjak iz Subotice.
Barna je na kraju otkrio koja mu je disciplina omiljena, objasnivši i zašto bi ulazak u finale sam po sebi bio veliki uspeh, kao i ko su favoriti za zlato.
„Kraul 100 metara mi je najuspešnija disciplina, a najviše volim 50 metara kraul jer najmanje boli. Rumun Popovići je uz Kineza glavni favorit za zlato. Tu su naravno i Amerikanci, Italijani, Britanci. Isto je i za štafetu. Uzeli smo mi to zlato, ali njih nije bilo. Zato nismo ni u Top 10 favorita, ali borićemo se za nas i našu Srbiju“, zaključio je razgovor skromni momak šampionskog karaktera Andrej Barna.