Od trenutka kada je podignuta, zgrada Narodne banke je zbog svoje lepote, bila predmet divljenja. Pre same izgradnje zdanja, u izveštaju Banke za 1890. godinu navedeno je da banka treba da „...ima kuću, kojom se može dičiti i ona sama i prestonica naša, kojoj ona služi na ukras“
Uređenju enterijera je posvećena velika pažnja, tako da reprezentativnost unutrašnje obrade objekata ne zaostaje za rešenjem fasada
Nacrte svih detalja za uređenje unutrašnjeg prostora, vrata, prozora, nameštaja, uradio je sam autor, arhitekt Konstantin Jovanović
Oslikavanje zidova i svodova povereno je jednom od istaknutih srpskih umetnika prve polovine 20. veka. Pašku Vučetiću. Živopisne kompozicije su rađene u duhu evropskog stila tog vremena i potpuno se uklapaju u arhitekturu.
Motivi iz rimske mitologije preovladavaju na dekoraciji zidova i svodova zdanja, što je razumljivo imaju u vidu to da je Vučetić jedan deo svog školovanja proveo u Rimu. Lik Miloša Obilića oslikan na jednom od svodova
Simbol rimskog boga trgovine Merkura jasno asocira namenu zdanja. Ovde ga vidimo na mesinganom ukrasu iznad jednog od šaltera u šalter sali
Iste godine kada je osnovana banka, emitovana je i novčanica od 100 dinara. Ona je bila prva dinarska papirna novčanica naplativa u zlatu. Na licu novčanice, sav tekst osim imena gravera je napisan ćirilicom, dok je tekst na naličju na francuskom. Smatra se da se Kraljevina Srbija odlučila za oba pisma s nadom da će tako steći poverenje, radi lakšeg sticanja prava građanstva u inostranstvu
Prve serije novčanica Demokratske Federativne Jugoslavije, sa motivom partizana sa puškom o levom ramenu, štampao je državni zavod za izradu novčanica u Moskvi. Novčanice su zvanično ušle u upotrebu 20. aprila 1945. godine i kao sredstvo plaćanja opstale do 1956. godine.
Neobična kvaka na velikim masivnim vratima zdanja. Zgrada Narodne banke Srbije proglašena je spomenikom kulture od posebnog značaja 1979. godine.
Zbog svoje izuzetne lepote, zdanje u ulici Kralja Petra se krajem 19. veka u turističkim vodičima našlo rame uz rame sa Sabornom crkvom, Konakom kneginje Ljubice, Konakom kneza Miloša ili Narodnim pozorištem, kao preporuka šta se može videti u srpskoj prestonici. I danas, posle više od jednog veka, ono predstavlja pravi arhitektonski biser srpske prestonice.