Manastir Svete velikomučenice Nedelje osnovan u Potkaljaji u Prizrenu

Mitropolit je posle rezanja slavskog kolača čestitao praznik podsetivši na reči Jevanđelja da se ne može sakriti grad koji na gori stoji.

„Draga braća i sestre, okupili smo se danas, na ovom svetom mestu, da proslavimo Boga koji je divan u svetima svojim. Okupili smo se u ovom hramu koji nepokolebivo stoji na prizrenskoj gori, poznatoj kao Potkaljaja, koji divno isijava blagodat i ljubav Božiju, da proslavimo divnu svetiteljku Hristovu, Svetu Nedelju. Kao što se ne može sakriti grad koji na gori stoji, tako se i ova svetinja nije mogla sakrti, nego je uz pomoć divnih ljudi iz čitavog sveta zasijala još lepše i sjajnije. Za nastojateljicu ove divne svetinje postavili smo monahinju Zlatu, sestru manastira Svetog Velikomučenika Georgija u Brnjaku, kako bi prisluživala kandilo vere i proiznosila molitve Bogu i Svetoj Nedelji, za sav naš verni i stradalni narod“, rekao je mitropolit Teodosije, prenela je Eparhija raško-prizrenska na svom sajtu.

Mitropolit je podsetio i na to da je Božija bolja uvek poslednja i konačna.

„Reči Gospodnje „Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oca vašega da vam dade Carstvo“, odnose se upravo na ovo što se dabas zbiva u ovoj svetinji. Iako su neki od inovernih imali druge planove za ovu svetinju,volja Božija je bila da ovo mesto postane ženski manastir i da se ovde okupljamo i slavimo Vaskrsloga Boga. Neka Gospod ukrepi mati Zlatu i dá joj snage i mudrosti na ovom putu, kako bi se u ovoj svetinji sabralo i sestrinstvo, a sve u slavu Božiju i na korist vernog naroda koji je odlučan da ostane u ovom gradu i na našem svetom Kosovu i Metohiji!“, rekao je mitropolit.

Crkva Svete Nedelje nalazi se u delu grada pod imenom Potkaljaja, koji je ranije bio srpska četvrt, a smešten je na padini brda iznad grada, na čijem vrhu se nalaze ostaci Prizrenske tvrđave, takozvane Kaljaje. Crkva je jednobrodna građevina, malih dimenzija, sa osmostranom kupolom, zidana kamenom i opekom, sa malo sačuvanog živopisa u njenoj unutrašnjosti.

U ruševinama hrama sačuvao se jedan izuzetan spomenik srpske srednjovekovne epigrafike — nadgrobni beleg monahinje Marine, čije je kršteno ime bilo Struja. Sačuvan je klesani nadvratnik sa ulaza u pripratu na kome se nalazi Markov ktitorski zapis iz koga se vidi da je crkvu posvetio svojoj majci Jevrosimi.

Prema pronađenom ktitorskom natpisu, starija crkva je bila posvećena Bogorodičinom Vavedenju i zadužbina mladog kralja Marka Mrnjavčevića (1371—1395) podignuta 1370/1371. godine.

Pogledajte i: