Atentat na Donalda Trampa: Šta (ni)je sumnjivo? /video/

Bivši predsednik Amerike ostao je u prilici da postane i njen budući predsednik zato što je preživeo pokušaj ubistva na mitingu u Pensilvaniji. I to samo zahvaljujući slučaju, jer je bukvalno u poslednji čas blago skrenuo glavu da pogleda ka ekranu podatke o migrantima, pa ga je metak, umesto direktno u glavu, pogodio pola centimetra dalje u pomenuto uho.

Ovo je i jedini neupitan podatak u čitavom slučaju. Sve drugo ne može a da ne izazove podozrenje.

Počev od tvrdnje zvaničnika da je atentator Tomas Metju Kruks bio dotični usamljeni vuk koji je delovao samostalno, tvrdnje izrečene i pre nego što je ozbiljna istraga započela – čak i pre nego što je Kruksov telefon bio otvoren za proveru njegovih kontakata – što će reći da to nije utvrđena činjenica (pošto ni za jednu ni za drugu mogućnost podjednako nema dokaza), nego pokušaj kontrole narativa od strane onih bezbednosnih službi koje su svojim (ne)činjenjem i dovele Trampov život u opasnost. Odakle im potreba da kontrolišu narativ umesto da stvarno istraže šta se dogodilo?

Nema nikakvih naznaka ni o Kruksovim motivima da ubije Trampa, kao što (neobično za 21. vek u kome živimo) zvanično nema ni njegovih tragova na društvenim mrežama – izuzev reklame za investicionog giganta i vlasnika svega, BlekRok, u kojoj se pojavio Kruks pa kompanija sad povlači tu reklamu. Uzgred, dok se ovaj maneken BlekRoka spremao da ubije Trampa, prvi čovek tog finansijskog monstruma Leri Fink, prema pisanju ”Volstrit džornala”, bio je na zatvorenom skupu milijardera na kome su razgovarali da li da nastave da podržavaju Džoa Bajdena ili da mu nađu zamenu. I kako onda da se ne dođe do zaključka da oligarhija bira predsednika Amerike, a ne Amerikanci koji nešto glasaju.

Pažnju privlači i podatak da je 20-godišnji Tomas Metju Kruks bio toliko loš strelac da nije prošao ni preliminarni krug testiranja za školski tim, te stoga i pitanje ko ga je u međuvremenu obučio tako da umalo ubije nepoželjnog kandidata. No pitanja postaju i naročito neugodna kada se sagleda sve ono što se dešavalo prilikom samog atentata.

Ispostavlja se, naime, da je Tajna služba na sumnjivo Kruksovo ponašanje bila alarmirana barem 26 minuta pre nego što je on pucao na Trampa. Da je čak primećen kako daljinomerom odmerava rastojanje do bine, a Si-En-En javlja i da ga je protivsnajperski tim Tajne službe gledao dok on njih gleda kroz taj daljinomer pre atentata.

Otkriva se i da se jedan policajac popeo na krov zgrade s koga se Kruks spremao da puca, pa ga je Kruks pretnjom oružjem oterao. I nije usledila nikakva reakcija. Ispostavlja se, štaviše, i da je ta zgrada bila puna policijskih snajperista jer im je to bilo zborno mesto, i da je unapred bila označena kao bezbednosna pretnja jer se s njenog krova, na razdaljini manjoj od 150 metara, pruža direktan pogled na pozornicu s Donaldom Trampom u centru. Pa je ipak na tom krovu bio samo Tomas Metju Kruks, koga su Trampove pristalice telefonima snimale kako se čitava dva minuta neometan namešta da puca na predsednika, s policijom ispod svojih nogu. Direktan, takoreći, prenos atentata, i to pod službenim nadzorom. Da bi ga protivsnajperski timovi Tajne službe ubili tek nakon što je ispalio sedam-osam pucnjeva i samo sasvim nepredviđenim slučajem nije pogodio svoj cilj…

Dok se za sasvim bizarno, i utoliko još sumnjivije, objašnjenje ključnog pitanja – zašto je na krovu koji je unapred označen kao opasan bio atentator, a ne oni kojima je dužnost da atentat spreče – pobrinula nadležna Bajdenova šefica Tajne službe Kim Čitl, pravdajući se da je krov nakošen (a ne ravan), i morali su da vode računa o bezbednosti snajperista Tajne službe te ih zato nisu stavili na taj krov, da odatle ne bi popadali!? Ali snimci s lica mesta pokazuju i da su pripadnici protivsnajperskog tima Tajne službe, koji su ubili Kruksa nakon što je ovaj umalo ubio Trampa, bili na znatno iskošenijem krovu…

A tu je i pitanje tajminga atentata – svega 48 sati uoči republikanske konvencije na kojoj je Tramp i formalno izabran za predsedničkog kandidata. Tako da novinar Maks Blumental iznosi razložnu tezu: da je snajperista uspeo kao što skoro da jeste, donatorska klasa milijardera izabrala bi na brzinu daleko prihvatljivijeg (i možda unapred spremnog) kandidata. Baš kao što iza zatvorenih vrata isti takvi biraju i predsedničkog kandidata druge stranke, što nas vraća na Larija Finka iz BlekRoka i njemu slične ratne ekstraprofitere…

Umesto toga, međutim, Tramp je živ, a uz njega su kao potpredsedničkog kandidata dobili senatora iz Ohaja J. D. Vensa koji se – dok zagovara obračune s Iranom i Kinom – izričito protivi najvažnijem tekućem ratu protiv Rusije posredstvom Ukrajine.

Ko stoji iza neuspelog atentata na Trampa? Da li je njegov život i dalje u opasnosti? I šta nas sve čeka do novembarskih izbora za predsednika Amerike?

O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” razgovarali politikolog Aleksandar Pavić i dugogodišnji novinar RT-a Nebojša Malić.