Mađarski premijer Viktor Orban pravi novi savez jer je on sve vreme balansirao između Evropske narodne partije (EPP) i Evrope identiteta koji su došli u prilično ozbiljan sukob oko Ukrajine,gde je EPP potpuno na NATO brodu, dok je Evropa identiteta protiv, kaže Gajić za Sputnjik.
Desničari za mir
Na desnom polju u evropskom parlamentu su se razne stvari dešavale, između ostalog i borba za dušu Nacionalnog okupljanja Francuske koji je već imao izvesna trvenja sa Alternativom za Nemačku (AfD) koja je prilično antiratno orijentisana, dodaje Gajić.
„Orban pokušava da na neki način primiri te evropske sukobe pravljenjem treće opcije. Mislim da je zato i otišao kod Zelenskog da pokaže i ovoj pro-NATO struji da nije on sasvim anti, već da je pre svega za mir. Jer Orban shvata jednu stvar – istorijski mu je jasno da sukob takve vrste u Evropi znači da će Mađarska biti pregažena, možda i više puta, i on želi po svaku cenu to da izbegne. Zato je i okupio svakoga ko je za mir. Vanevropski partneri su mu Srbija i Republika Srpska, od dolaska Fica na vlast tu je i Slovačka, a pokušava da uvuče i Austriju pa da to bude neka dunavska priča, da ne kažemo Austrougarska, samo naravno sa drugim ciljem.“
Orban čini sve da izbegne rat, pre svega na mađarskoj teritoriji, ali i na širem prostoru u Evropi i zato i pravi ovaj treći blok kojim pokušava da napravi balans između dve zaraćene strane u okviru evropskih desničara i suverenista, ističe Gajić.
Nova Višegradska grupa bez Poljaka
Pitanje je da li će mu to uspeti jer dosta toga zavisi od američkih predsedničkih izbora, smatra Gajić i dodaje da Orban pokušava da napravi neku novu Višegradsku grupu u centralnoj Evropi, ali ovaj put bez Poljaka.
„Višegradska grupa, pre svega ta mađarsko-poljska konekcija se sastojala od dva stuba – jedan su hrišćanske vrednosti, a drugi je geopolitika, dakle balansiranje Istočne, odnosno Centralne Evrope kako oni vole da kažu, između Rusije i Zapada. To je puklo zato što su Poljaci izabrali svoj geopolitički stereotip sukobljavanja sa Rusijom. I ta vrednosna priča im je potpuno pukla, u međuvremenu se i promenila vlast, a ono što je ostalo stabilno je ta rusofobija, samoubilačkog karaktera i Orban je shvatio da mora da se izdvoji od toga, što je i uradio.“
Zato Orban sada pokušava da napravi novu, širu koaliciju da bi kompenzovao „gubitak“ Poljske kao velike države sa nekoliko manjih zemalja, dodaje Gajić.
Plemenita inicijativa u okupiranoj Evropi
Orbanova inicijativa je veoma plemenita ali je problem u tome što je EU temeljno okupirana od SAD i što su evropske institucije pod hibridnim uticajem spoljnog aktera, smatra Gajić.
„Mislim da je Orban izabrao dobar momenat. Bez obzira na to kako će se ponašati evropske za sada nesistemske partije, da li će da se „melonizuju“ i da li će postati super proukrajinske, odnosno natovske na šta mnogo toga ukazuje, Orban je ulovio ovaj momenat kad se pokazalo da su građani Evrope nezadovoljni i da je to bio protestni glas. I onda pokušava da uhvati taj momentum da formira tu svoju koaliciju.“
Najzanimljivija stvar će biti dešavanja sa AfD-om i veliko je pitanje da li će Orban uspeti da napravi neku vrstu pomirenja između njih i ostalih evropskih suverenističkih partija, zaključio je Gajić.
Austrijska desničarska Slobodarska partija (FPO), Fides mađarskog premijera Viktora Orbana i populistička češka stranka ANO koju predvodi Andrej Babiš formirale su novi politički savez „Patriote za Evropu“ u koji su pozvale i ostale evropske stranke.
Orban, Kikl i Babiš potpisali su „Patriotski manifest“ u nedelju ujutru u Beču dok su pokušavali da pokrenu najveći desničarski blok u Evropskom parlamentu. Trojica lidera, između ostalog, zahtevaju više odlučivanja na nacionalnom nivou, bolju odbranu spoljnih granica od migracija i kritikuju „zeleni dogovor“ za Evropu.
U Evropskom parlamentu ima sedam političkih grupacija a da bi jedna bila formirana potrebna su 23 člana i da najmanje jedna četvrtina od 27 zemalja članica EU bude predstavljena u okviru grupe.
Pogledajte i: