Mesečevi vrtlozi, svetle mrlje na površini Meseca, intrigiraju naučnike od njihovog otkrića u 17. veku. Uprkos opsežnim studijama, ovi svetli lunarni regioni, poput dobro poznatog Rajner Gama vrtloga, ostaju misterija.
Nedavna studija Univerziteta Stanford i Univerziteta Vašington u Sent Luisu (VUSL) predlaže novo objašnjenje za te misteriozne svetle mrlje. Za razliku od Zemlje, Mesecu nedostaje globalno magnetno polje koje bi ga zaštitilo od naelektrisanih čestica Sunca, zbog čega Mesečeva površina vremenom potamni usled hemijskih reakcija. Međutim, čini se da su neke oblasti zaštićene malim magnetnim poljima, koja se poklapaju sa svetlosnim vrtlozima. Međutim, nisu sve stene u ovim poljima reflektujuće, niti sva magnetna polja na Mesecu imaju vrtloge.
Rušenje prethodnih teorija
Prethodne teorije su sugerisale da udari mikrometeorita pokreću naelektrisane čestice prašine, stvarajući barijere magnetnog polja koje odražavaju solarne vetrove. Naučnici sa Stanforda i VUSL-a sada osporavaju tu hipotezu, tvrdeći da neka druga sila magnetizuje Mesečeve vrtloge i odbija čestice solarnog vetra. Njihovo istraživanje objavljeno je u časopisu Journal of Geophysical Research: Planets.
„Udari bi mogli da izazovu ove vrste magnetnih anomalija, ali postoje neki vrtlozi u kojima jednostavno nismo sigurni kako bi udar mogao stvoriti taj oblik i tu veličinu stvari. Druga teorija je da pod zemljom imate lavu koja se polako hladi u magnetnom polju i stvara magnetnu anomaliju“, kaže planetarni naučnik Majkl Kravčinski iz VUSL-a.
Radarski dokazi
Radarski dokazi ukazuju na to da se ispod površine Meseca nalaze ostaci drevne rastopljene stene. Ove podzemne reke ohlađene magme ukazuju na vulkansku aktivnost pre nekoliko milijardi godina. Koristeći model brzine hlađenja magme, Kravčinski i njegov tim istražili su kako mineral ilmenit, uobičajen u lunarnim vulkanskim stenama, može da proizvede efekat magnetizacije.
Njihovi eksperimenti pokazuju da sporo hlađenje ilmenita može izazvati zrna metalnog gvožđa i legura gvožđa i nikla unutar Mesečeve kore i gornjeg omotača da generišu jako magnetno polje. Ovaj efekat, zaključuju naučnici, mogao bi da objasni jaka magnetna polja povezana sa Mesečevim vrtlozima.
„Ako nameravate da kreirate magnetne anomalije koristeći metode koje opisujemo, onda podzemna magma mora imati visok sadržaj titanijuma. Videli smo nagoveštaje ove reakcije koja proizvodi metalno gvožđe u lunarnim meteoritima i u lunarnim uzorcima iz Apolona. Ali svi ovi uzorci su površinski tokovi lave, a naša studija pokazuje da bi hlađenje pod zemljom trebalo značajno da poboljša ove reakcije formiranja metala“, kaže Kravčinski, prenosi Sajens alert.
NASA-ina predstojeća misija Lunar Vertex ima za cilj da istraži Rajner Gama vrtlog bušenjem direktno u površinu Meseca. Ta misija, zakazana za 2025. godinu, mogla bi da obezbedi dokaze potrebne za rešavanje misterije Mesečevih vrtloga.
Pogledajte i: