Iznenadna poseta Viktora Orbana, otvorenog kritičara vojne i finansijske pomoći koju Zapad pruža Ukrajini, usledila je svega dan nakon što je Mađarska preuzela rotirajuće predsedavanje Evropskom unijom do kraja godine. Orban je pojasnio da poseta Kijevu nije slučajna i da je povezana s početkom mađarskog predsedavanja EU „pošto je pitanje mira važno ne samo za Ukrajinu, već i za celu Evropu“. Kijev nije podržao ideju mađarskog premijera, obećavši da će tražiti rešenje putem „mirovnih samita“.
Orban ne može da urazumi Zelenskog
Ruski eksperti ocenjuju da Orban ne može da urazumi Zelenskog, kojeg je Zapad „sterao u ćošak“. Međutim, mađarski premijer čini sve da izbegne uvlačenje svoje zemlje u konflikt i da približi mirno rešenje sukoba u Ukrajini.
„Ovde treba istaći da je Orban došao u Kijev, pre svega, da rešava pitanja koja su važna za Mađarsku, odnosno da brani prava mađarske manjine u Zakarpatju, i to je glavni cilj njegove posete. Međutim, pošto Mađarska sada predsedava i Evropskom unijom, on mora da ispunjava i zahteve EU, iako je svima poznato i da je Mađarska bila protiv pružanja vojne pomoći Ukrajini, nije slala oružje Ukrajini i nije spremna da plati isporuke oružja Ukrajini. Stoga mi se čini da su ovi mirovni predlozi, uključujući i predlog o prekidu vatre veoma važni, a s druge strane nešto mi govori da Ukrajina neće poslušati te predloge, a teško i da će te predloge podržati druge zemlje EU“, ocenjuje ruski ekspert Igor Kovaljov.
Zakarpatje, koje je sada deo Ukrajine, bilo je u sastavu Mađarske do 1920. godine. Trenutno tu živi oko 1,3 miliona ljudi, a prema popisu iz 2001. godine u toj oblasti, na zapadu Ukrajine, živelo je 150 hiljada Mađara. Budimpešta je nazvala obnavljanje prava nacionalnih manjina jednim od uslova za ulazak Ukrajine u EU.
Ruski eksperti napominju da zaštita mađarske manjine u zapadnoj Ukrajini ostaje „kamen spoticanja“ između Ukrajine, koja gradi monoetnički identitet, i Mađarske, koja teži da zaštiti svoje nacionalne interese u Evropi.
Mađarska je ispostavila Kijevu 11 zahteva. Deo zahteva, koji su upućeni Kijevu početkom 2024., odnosi se na prava etničkih Mađara da studiraju u školama i na fakultetima na svom maternjem jeziku. Budimpešta takođe traži da se Zakarpatska oblast prizna kao teritorija na kojoj „tradicionalno žive Mađari“. Reč je zapravo o stvaranju mađarske autonomije, gde ne bi bilo jezičkih ograničenja na bilo kom nivou, gde mogu slobodno da se koriste simboli i obeležavaju nacionalni praznici. Mađarska manjina takođe treba da ima zagarantovanog predstavnika u ukrajinskoj Vrhovnoj radi.
Rusija se zalaže za mir, a Kijev i Zapad za rat
Orban je, tokom posete Kijevu, rekao da bi Mađarska želela da poboljša bilateralne odnose sa Ukrajinom i da je njegova zemlja spremna da učestvuje u modernizaciji ukrajinske ekonomije, dok je Zelenski, kome je predsednički mandat istekao 21. maja, rekao da razgovori sa Orbanom mogu da budu baza za buduće sporazume između Kijeva i Budimpešte.
Zelenski i Orban dogovorili su se i o otvaranju prve ukrajinske škole u Mađarskoj. Na pitanje ukazuje li to na otopljavanje određenog nacionalnog pitanja, s obzirom da je poznato da ogroman broj etničkih Mađara u Zakarpatju, najblaže rečeno, nisu zadovoljni odnosom kijevskog režima prema njima, Kovaljov kaže:
„To je upravo ono što sam već rekao - Orban je došao da reši mađarske probleme, a to je, što bi se reklo, korak dobre volje. Odnosno, Orban poručuje: ‘Spremni smo da otvorimo ukrajinsku školu u Mađarskoj, ali morate da ukinete diskriminacione zakone koji su doneti u Ukrajini u vezi sa nacionalnim manjinama - zabranu nastave na mađarskom, a uzgred rečeno, zabrana važi i za ruski jezik. Dakle, ovo je dokaz pravih ciljeva Orbanove posete Ukrajini.“
Orban je na društvenim mrežama napisao da je svrha mađarskog predsedavanja EU da doprinese rešavanju problema sa kojima se suočava Evropska unija.
Ovo je bila prva poseta mađarskog premijera Ukrajini u poslednjih 12 godina, odnosno prva poseta od početka ruske specijalne vojne operacije i puča u Kijevu, 2014. godine.
Kako god bilo, Orbanova poseta Kijevu dogodila se u pozadini promene retorike Zelenskog o mogućim pregovorima sa Rusijom, ali „preko posrednika“.
Rusija pak ističe da je spremna za pregovore o miru, ali ne i o zamrzavanju konflikta, kako to Zapad želi da bi obnovio gubitke, prenaoružao kijevski režim i pripremio ga za novu ofanzivu.
„Čak i naš predsednik kaže da smo otvoreni za pregovore, iako je Ukrajina sama sebi zabranila da vodi te pregovore. Ali, ovo je opet još jedan dokaz toga kakav je zapravo ukrajinski režim“, kaže Kovaljov.
Zahtevi Moskve su jasni - priznavanje statusa Krima, Donjecke i Luganske narodne republike, Hersonske i Zaporoške oblasti kao regiona Rusije, učvršćivanje vanblokovskog i nenuklearnog statusa Ukrajine, njena demilitarizacija i denacifikacija, kao i ukidanje antiruskih sankcija.
Ruski eksperti objašnjavaju da je Zelenski promenio retoriku zato što Ukrajini ponestaje resursa. Obećana pomoć Zapada u potrebnom obimu ne stiže. Nema velikih isporuka oružja, nema dovoljno ljudstva koje bi ratovalo za interese Zapada i u takvim uslovima razumno je predlagati zamrzavanje sukoba.
Eksperti ne isključuju ni da su promene u retorici Zelenskog izazvane vojno-tehničkim, ali i političkim zabrinutostima. S jedne strane, Kijev čeka veliku vojnu pomoć, ali ona ne dolazi brzo, a s druge strane zabrinuti su zbog rizika od za Kije nepovoljnih promena političke situacije u ključnim zemljama, pre svega u SAD, Francuskoj, pa u izvesnom smislu i u Velikoj Britaniji.
Sa Zelenskim nema razgovora
Zelenski je rekao da je sa Orbanom razgovao o svim osnovnim pitanjima susedskih odnosa - trgovini, prekograničnoj saradnji, energetskim pitanjima i humanitarnoj sferi.
Na pitanje kako ocenjuje potencijal humanitarne saradnje i da li je moguće nekako komunicirati sa Zelenskim u vezi sa tim, Kovaljov kaže da sa njim „više uopšte nije moguće razgovarati“, jer odavno nije nezavisan političar. Ovo je, ocenjuje on, bio Orbanov pokušaj da nešto učini, reši neka pitanja i iskoristi sve raspoložive mogućnosti.
Stručnjaci zaključuju da do Orbanove posete ne bi ni došlo da Mađarska ne predsedava EU u narednih šest meseci.
Zelenski i Orban su se više puta sukobili od početka rata u Ukrajini. Njih dvojica su poslednji put viđena kako razgovaraju na Samitu EU u Briselu, 27. juna.