EURO 2024

Kako smo stigli od preuzimanja zasluga do odbacivanja odgovornosti

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković na već drugom velikom takmičenju pokazuje drugačije lice od onog kakvo prezentuje uoči završnih turnira.
Sputnik
EURO 2024
Perina rabona: Zagrljaj kapitena i „koska“ rekordera – da, spremni su!
Ako je već na Mundijalu u Kataru sam rekao da nije bio sav svoj zbog problema sa povredama ključnih igrača, pitanje je šta se dešava na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj.
Vratimo se na kraj novembra prošle godine, selektor Stojković je odgovarao na besmislene, čudno nametnute teze da postoji pitanje njegovog ostanka na toj poziciji.
Sve se događalo u vreme kada je Srbija stekla prolaz na Evropsko prvenstvo, prvi put posle 24 godine, prvi put pod tim imenom.
Besmisleno i čudno je ako se setimo skandaloznog slučaja „Muslin“ uoči Mundijala u Rusiji 2018. godine pa je valjda bilo jasno da Srbija ne može sebi da dozvoli luksuz da takav gaf ponovi.
Dakle, pitanje ostanka Stojkovića nikada zapravo nije ni postojalo, ali je u odgovaranju na medijske natpise selektor rekao nešto jako važno.
„Hajde da ponovim, na pitanje da li sad idem ili ostajem: Kako, bre, sad da idem, kada sam odveo reprezentaciju na Evropsko prvenstvo? Sad da odem, to bi bilo jako nefer. Neprofesionalno”, rekao je Stojković u intervjuu za „Mocart sport”.
Nije prvi put da selektor govori o svojim zaslugama kroz prizmu konstatacije da je „on odveo Srbiju“ negde i nekamo, može se priznati da ima i razlog za to, ali način na koji se Srbija kvalifikovala na EURO, mučeći se u Leskovcu protiv Bugarske, sasvim sigurno nije za ponos.
Ali, da zanemarimo to i da konstatujemo da uzimanje zasluga sa sobom vuče i uzimanje odgovornosti.
Da li ga ima?
„Šta ću ja brate, to kaži igračima. Ja ne igram... Pa, ja ne igram, brate mili. Ja da igram ja bih ti rekao šta bi...“
Na taj način je selektor Stojković odgovorio navijaču koji se, nije baš jasno kako, našao pred liftom u hotelu gde je smešten srpski tim i došao u mogućnost da ima direktan, više nego direktan kontakt sa ličnošću koja bi po protokolu morala da bude zaštićena od takvih momenata.
Ali, zaštite nije bilo. Možda nije ni loše jer smo čuli drugačijeg Stojkovića od onog iz novembra – tada je „on odveo“, a sada „ne igra, brate mili“.
Nije to dobro. Ni za selektora. Ni za igrače. Ni za sve nas jer opet izgleda da „nije sav svoj“, a malo je previše ponavljati stare loše faze – kako se ne sme dozvoliti slučaj „Muslin“, tako ne sme ni slučaj „Katar“.
Srećom, još nije kasno, ostala je još jedna utakmica u grupnoj fazi kao trenutak konačne istine Stojkovićeve selektorske karijere.
EURO 2024
Jugoslovenski kafić – Sputnjikov spas u „gradu duhova“
Komentar