Lov na ruske novinare započeo je još mnogo pre ruske specijalne vojne operacije, a procenjuje se da je više od 30 ruskih novinara poginulo tokom sukoba u Ukrajini i veliki broj njih je ranjen.
Eksperti kažu da što su veći uspesi Oružanih snaga Rusije na frontu, to će ukrajinske snage izvoditi veće napade na novinare, kao što to rade i protiv civilnog stanovništva kada gađaju škole, vrtiće i bolnice.
Samo u poslednjih nedelju dana zabeležena su dva slučaja. Vojni fotoreporter „Njuz.ru“ Nikita Cicagi poginuo je tokom napada Oružanih snaga Ukrajine kod Ugljedara, u rejonu manastira Nikolski, odakle je planirao da izveštava sa lica mesta.
Prethodno su i tri saradnika televizije NTV koji su snimali u Gorlovki, u Donjeckoj narodnoj republici, teško ranjena u napadu ukrajinskih snaga. Novinar Aleksej Ivlijev je ostao bez ruke, a snimatelj Valerij Kožin je preminuo od zadobijenih povreda. Prvo je bilo granatiranje, a onda napad drona.
„Nema nikakve sumnje da je operater drona video koga gađa i koga će ubiti. Ako je ikada bilo sumnje da li su naše kolege napadnute slučajno ili namerno, sada sumnji više nema. Možda su postojale na početku, recimo 2014. godine, kada su počele da ginu naše prve kolege u Donbasu... Ovo je nameran, planski napad na ruske novinare“, kaže Timur Šafir, sekretar Udruženja novinara Rusije.
U aprilu 2014. godine kijevski režim je započeo, kako su to nazvali, antiterorističku operaciju protiv ruskog i ruskojezičnog stanovništva u Donbasu, koje je bilo nezadovoljno nasilnim promenama u Kijevu, svrgavanjem dotadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča i dolaskom na vlast prozapadnih političara na čelu sa Petrom Porošenkom, kao i torturama i progonima kojima su bili izloženi.
Izbijanjem sukoba na jugoistoku Ukrajine počele su i represije protiv novinara koji su radili u zoni konflikta - oni su proganjani, kidnapovani, brutalno prebijani i mučeni. Jedan broj novinara platio je životom dok su obavljali svoju dužnost i radili u epicentru oružanog sukoba. Protiv novinara, kritičara i svih neistomišljenika Kijev pravi i crne liste, uključujući i ozloglašeni sajt „Mirotvorac“, koji objavljuje lične podatke novinara i drugih „nepodobnih“ ličnosti, što je zapravo direktan poziv na odmazdu.
Novinari akreditovani u Donjeckoj republici optuživani su za „saradnju sa teroristima“, a bezbednost onih koji završe u bazi podataka „Mirotvorac“ je ugrožena. Na „listi za odstrel“ tog sajta bio je i opozicioni novinar Oles Buzina, koga su ukrajinski nacisti ubili u Kijevu aprila 2015. godine, u sred bela dana.
Novinar je borac u informativnom ratu
Eksperti ističu da je lov na ruske novinare koji govore istinu o događajima na frontu i oko njega odavno na ukrajinskoj listi prioritetnih ciljeva, uprkos što se time krše norme i principi međunarodnog humanitarnog prava. Međunarodna zajednica ćuti, dok Rusija od relevantnih međunarodnih organizacija traži da osude ubistva ruskih novinara.
Eksperti ne isključuju da obaveštajne mreže unapred prenose informacije o kretanju ruskih novinara, koji su ponekad izloženi minobacačkoj vatri, ponegde su na udaru topovske artiljerije, a sada se takvi napadi izvode i dronovima.
Šafir smatra da je koren problema u tome što su norme i pravila zastarela, jer su pisana u druga, mirnija vremena, kada su i pravila igre bila drugačija.
„Sve ideje o tome da ako novinar nije borac da onda nije ni posebno ugrožen padaju u vodu. Novinare danas apsolutno percipiraju kao borce, ako ne u vatrenom okršaju onda u informacionom ratu, jer vremena su se, u poređenju sa periodom kada su ove norme i pravila pisala, drastično promenila“, kaže Šafir.
Ističući rizike sa kojima se suočavaju ratni izveštači, stručnjaci sa žaljenjem konstatuju da je u zoni specijalne vojne operacije gotovo nemoguće obezbediti potpunu bezbednost ruskih novinara.
Ocene Moskve su i da hladnokrvno isplanirana ubistva novinara samo potvrđuju podlu suštinu neonacističkog režima predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, dok se ta ciljana brutalna ubistva karakterišu kao teroristički akt. Tome u prilog ide i činjenica da ukrajinske obaveštajne službe stoje iza ubistava ruskih novinara, koji su ubijeni gotovo na kućnom pragu. Ruski ratni reporter Vladlen Tatarski poginuo je od eksplozivne naprave integrisane u ukrasnu figuru koja mu je poklonjena u jednom kafiću u centru Sankt Peterburga, dok je novinarka Darja Dugina, ćerka ruskog filozofa Aleksandra Dugina, poginula u stravičnoj eksploziji automobila u Moskvi.
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) svojevremeno je sprečila pokušaj ubistva glavne urednice MIA „Rusija sevodnja“, u čijem je sastavu i Sputnjik, i RT-a Margarite Simonjan, koji su pripremale ukrajnske specijalne službe, kao i na generalnog direktora MIA Rosija sevodnja Dmitrija Kiseljova, poznatog voditelja Vladimira Solovjova, novinarke Ksenije Sobčak i drugih.