„Sada smo došli u situaciju kada je predsednik Rusije još jednom pozvao da nas poslušaju, jer svaki put kada bi Zapad odbio naše predloge iz toga nije izašlo ništa dobro“, poručio je Lavrov nakon sastanka Putina sa rukovodstvom Ministarstva inostranih poslova Rusije.
Kako je rekao, Putin je naveo gestove dobre volje koje je Rusija ponudila od Majdana i od prevrata u Ukrajini 2014. godine.
„Predsednik je nabrojao sve te gestove dobre volje i izvesnoj meri i sa elementima ustupaka, koje smo činili od 'Majdana' i državnog udara u februaru 2014. godine. Brojni koraci koji su isticali konstruktivan pristup Rusije, našu želju da sačuvamo ukrajinsku državu, osiguravajući, naravno, njenu prijateljski odnos prema nama. Sve je to bilo odbačeno, dosledno, oštro, kategorički. Sada smo došli u situaciju da je predsednik još jednom pozvao da nas poslušaju“, naveo je Lavrov.
On je rekao i da je nebitno da li Zapad veruje Moskvi, potrebno je da zapadne zemlje prihvate realno stanje stvari. Kako je rekao, poverenje nije pojam koji može da se upotrebi kada je reč o politici Zapada.
Borbena dejstva će prestati čim Kijev ispuni uslove koje je formulisao ruski predsednik, napomenuo je Lavrov.
Ministar je ocenio da je nekorektno upoređivati Putinove predloge za prelazak na pregovore o ukrajinskom sukobu sa zahtevom za kapitulacijom, s obzirom na pozadinu događaja.
„Pitanje nije baš korektno, jer je predsednik, želim ponovo da naglasim – posebno skrenuo pažnju pre nego što je završio govor da još jednom želi da reprodukuje celu sliku, kada smo podržali dokument koji je sačuvao teritorijalni integritet Ukrajine u granicama iz 1991. godine“, odgovorio je Lavrov novinarima na pitanje da li misli da predlozi za početak pregovora „podsećaju više na ultimatum o predaji“.
On je podsetio da je bio 20. februar 2014. godine kada je „cela Evropa garantovala sprovođenje dogovora između Janukoviča i opozicije, kada je Obama pozvao Putina i tražio da se taj dogovor ne krši i kada smo ga mi podržali“.
„Sledećeg jutra je izvršen državni udar. Da se to nije dogodilo, Ukrajina bi sada živela u granicama 1991. godine“, napomenuo je Lavrov.
On je takođe naveo da su vrata izgradnje evroazijske bezbednosti otvorena i za evropske zemlje.
„Kao što je danas rekao predsednik, ako se tako veliko evroazijsko partnerstvo usredsredi na formiranje ekonomskih, transportnih, finansijskih lanaca nezavisnih od diktata SAD i njihovih satelita, to će formirati neku vrstu društveno-ekonomske osnove. Materijalni temelj sistema bezbednosti koji želimo da izgradimo otvoren je za sve zemlje i organizacije evroazijskog kontinenta, bez izuzetka“, zaključio je Lavrov.
Pogledajte i: