Čak i zapadni eksperti ističu da je ovo veoma daleko od onoga što Ukrajinci zaista žele - pravo članstvo u NATO-u, jer odluka o prijemu u Severnoatlantski savez ne može se tek tako povući, za razliku od parčeta papira koji se lako može „pocepati“.
Sporazumom, koji su potpisali Džozef Bajden i Vladimir Zelenski u Italiji, predviđeno je da Sjedinjene Države u narednih 10 godina obučavaju ukrajinske vojnike, da se jača saradnja u oblasti proizvodnje oružja i tehnike i unapredi razmena obaveštajnih podataka. Drugim rečima, u njima se samo konstatuje ono šta se odavno dešava u praksi – velika vojno-tehnička pomoć Kijevu. Dokument ne uključuje nikakve obaveze Vašingtona da koristi svoje snage za zaštitu Ukrajine, niti sadrži finansijske obaveze za američku stranu.
Ruski eksperti ocenjuju da je taj bezbednosni sporazum još jedan pi-ar trik nelegitimnog ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, kome je mandat istekao 21. maja i koji pričama o tome da će Amerika zaštiti Ukrajinu obmanjuje svoj narod.
Istovremeno, ovaj sporazum je i deo predizborne kampanje američkog predsednika Džozefa Bajdena, ocenjuje ruski politikolog Ivan Mezjuho, dodajući da je taj dokument u ovom obliku možda čak potrebniji Vašingtonu nego Kijevu.
„Od početka je bilo jasno da u ovom sporazumu neće biti ništa revolucionarno... Ovaj dokument više treba doživljavati kao predizborni pi-ar američkog predsednika Džoa Bajdena, koji danas pokušava usmeri pažnju javnosti na to kako on rešava dugogodišnje probleme, pošto nema šta drugo da prikaže kao „američku pobedu“. On će predstaviti ovaj sporazum svojim elitama i društvu kao nameru Sjedinjenih Država da nastave da podržavaju Kijev... Mislim da će se ovaj sporazum Džozefu Bajdenu vratiti kao bumerang“, uveren je politikolog.
Sporazum će imati „izvršni“ status, odnosno neće zahtevati odobrenje Kongresa, što znači da će imati manju pravnu snagu i da će sledeći predsednik moći lako da ga poništi. Uostalom, Vašington se i do sada jednostrano povlačio iz veoma značajnih ugovora, uključujući i one sa Rusijom.
Sporazum o garancijama bezbednosti, koji su potpisali Vladimir Zelenski i Džozef Bajden, a koji treba da predstavlja most ka članstvu Ukrajine u NATO, nije ništa drugo nego „mrtvo slovo na papiru“
© Sputnik / Stringer
/ „U SAD će uskoro početi predizborne televizijske debate, a ako Bajdenovom oponentu - Trampu bude dozvoljeno da učestvuje na izborima, on će bombardovati Bajdena pitanjima o Ukrajini i verovatno će se dotaći teme ovog dokumenta – praznog papira, pošto odnos Ukrajine i SAD u sektoru odbrane ne zahteva takav dokument... Ovo je predizborni cirkus“, kaže Mezjuho.
Šta će biti sa isporukom „patriota“ i borbenih aviona
Mezjuho ocenjuje da Vašington radi na tome da konačno prebaci najveći teret podrške Kijevu na evropske saveznike.
„SAD su već davno prebacile pitanja bezbednosti kijevskog režima na pleća Velike Britanije i zemalja Evropske unije. Tradicija Sjedinjenih Država je da prljavi posao prebacuje na svoje mlađe partnere u Evropi. Stoga, SAD, u određenoj meri, sada peru ruke“, dodao Mezjuho.
Ruski ekspert Dmitrij Jegorčenkov ističe da ovo nije obavezujući sporazum i ocenjuje da je on Vašingtonu potreban iz nekoliko razloga.
„Zašto potpisuju? Prvo, Kijev je to uporno tražio. Drugo, treba pokazati evropskim saveznicima da i Amerikanci nešto rade, a ne samo da njih na nešto primoravaju. Vi, Evropljani, dajete novac, imate obaveze isporuke oružja Ukrajini – a mi takođe nešto radimo - potpisali smo veoma interesantan dokument sa Kijevom“, dodao je Jegorčenkov.
Dokument je u Ukrajini već nazvan „garancijama bezbednosti“, iako o garancijama nema ni govora i on suštinski ništa ne menja.
U dokumentu se pominje isporuka PVO sistema „patriot“ i snabdevanje Ukrajine lovačkim eskadrilama, uključujući lovce F-16, američke proizvodnje, ali ruski politikolog Jurij Svetov ocenjuje da su to za sada samo „puste želje Kijeva“.
„Mislim da se ovo pitanje razmatra, ali to ne ide tako brzo kako bi Zelenski želeo. Podsetiću vas da se prvo pojavilo saopštenje da će Amerikanci dati bateriju ‘patriota’ koja je uskladištena u Poljskoj, a zatim je Poljska rekla da od toga nema ništa, jer su joj ti sistemi potrebni za sopstvenu odbranu. Tada je šef Pentagona Lojd Ostin izjavio da SAD neće uzeti ‘patriote’ Poljskoj. Dakle, reči Zelenskog su jedna stvar, a realnost je drugačija“, kaže Svetov.
On je podsetio na izjave Berlina da ni Nemačka, nakon tri već isporučena sistema, trenutno nema kapacitete da obezbedi Ukrajini dodatne sisteme PVO „patriot“.
Politikolog je uveren da će se isto desiti i sa najavljenom isporukom „eskadrile aviona“.
„Čak su govorili da će prebaciti i F-35 i da će ih dati neka od skandinavskih zemalja, ali Kijev još nije dobio ni F-16. Holandija je, preko ministra odbrane, poručivala da ti lovci samo što nisu stigli u Ukrajini, a sada čas govore da će stići krajem leta, čas početkom jeseni. Na Zapadu, po svemu sudeći, vagaju uzimajući u obzir situaciju. Spremni su za eskalaciju u Ukrajini, ali uračunavaju tu i svoje gubitke. Naše suprotstavljanje tenkovima ‘abrams’ dovelo je do toga da je Amerika najavila da neće modernizovati postojeće tenkove, već da će stvoriti novu platformu. Avionima F-16 je gotovo odzvonilo, mada se njima i dalje aktivno trguje. Uništavanje ovih aviona u Ukrajini moglo bi ozbiljno da zada udarac američkom tržištu oružja i zato smatram da su sve to samo lepe želje Zelenskog“, zaključio je Svetov.
Politikolog, potpukovnik američke vojske u penziji Erl Rasmusen kaže da ovaj bezbednosni sporazum u suštini samo formalizuje ono što se dešava od 2014. - NATO, a posebno Sjedinjene Države su za ove godine obučili skoro 50 hiljada vojnika i oficira i obezbedili oružje Kijevu. Ukrajina je „crna rupa“ u budžetima većine zapadnih zemalja od početka sukoba, rekao je on.
Politikolog smatra da sporazum garantuje desetogodišnju obavezu, iako u njemu nije preciziran konkretan iznos pomoći. Prema njegovim rečima, dokument govori o razmeni obaveštajnih i drugih informacija, što se već radi. Ali uz sve to, ovaj sporazum pruža mogućnost povlačenja iz njega u određenom trenutku.
Sporazum je potpisan u Italiji, gde se održava samit G7, a na otvaranju samita postignut je dogovor o američkom predlogu da zemlje članice podrže zajam od 50 milijardi dolara Ukrajini koristeći zamrznutu rusku imovinu.
Amerika je 16 zemlja koja je potpisala takav sporazum sa Kijevom, uz Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku, Kanadu, Italiju i Dansku.