Ovako dr Radomir Lukić, profesor ustavnog prava na Univerzitetu Istočno Sarajevo komentariše ovonedeljni odgovor američke diplomatske ispostave u BiH srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću.
Podsećamo, na Vučićevo pitanje, gde u Dejtonskom sporazumu piše da nadležnost nad imovinom imaju centralne vlasti, a ne entiteti u BiH američke diplomate se pozivaju na govor svog šefa, zamenika državnog sekretara Džejmsa Obrajena iz februara ove godine.
Obrajen je tada rekao da je 2001. BiH potpisala Sporazum o pitanjima sukcesije bivše SFRJ koji je Parlamentarna skupština BiH ratifikovala i državnu imovinu pripisala BiH, a ne entitetima.
Sve što kažu iz ambasade je laž
Prema Lukićevim rečima, o državnoj imovini, odnosno javnoj imovini kao državnoj u Dejtonskom sporazumu nema ni slova, pa pozivanje na ovaj dokument kao osnov za to da državna imovina treba da pripadne u vlasništvo zajedničkim institucijama jeste laž, kao što je laž da je ova imovina sukcesijom pripala Bosni i Hercegovini.
Ovaj sporazum je zaključen između zemalja sukcesora, među kojima je i BiH i imovina je pripala i njoj, ali se sudbina te imovine rešavala na drugačiji način, u skladu sa unutrašnjim odnosima u BiH, koji su, kako Lukić kaže, uspostavljeni njenim raspadom. Jer, BiH se raspala kao i Jugoslavija, blagodareći ljudima kao što je Džejms Obrajen.
„Prema tome, oba osnova na koja se poziva američka ambasada ne govore ništa o tome, niti to mogu da reše. Ono na šta se oni pozivaju su, kako su rekli, dobro utemeljene sudske odluke. Zapravo se radi o odlukama Ustavnog suda BiH, koji se takođe pozivao na ova dva dokumenta kao na osnov svoje odluke, a u njima o tome ništa ne piše. Na taj način je Ustavni sud pokušao da preuzme ustavotvornu nadležnost, a on takvu nadležnost nema. Sve što se tiče prirodnih bogatstava i javne imovine pripada entitetima i samo se njih tiče šta će dodeliti zajedničkim institucijama, ako išta i dodele“, kategoričan je Lukić.
Kao učesnik pregovora u Dejtonu, Lukić se priseća Obrajena kao, kako kaže, skromnog pomoćnika tadašnjeg arbitra za Brčko, Robertsa Ovena. Kao takav, Obrajen je prisustvovao, možda na pola jednog od sastanaka u Dejtonu.
„Tada je bio mlađi čovek, vrlo nadmen i agresivan, kako i sada nastupa. On nije živi dejtonski ustav. Dejtonski ustav je ono što je u njemu zapisano, a ne ono što Obrajen misli da bi trebalo da bude zapisano i da bi po današnjim merilima trebalo da bude tako“, kaže Lukić.
Vašington iznenađen snagom Srbije
Konferencija o sukcesiji ne može da bude dopuna Dejtonskog sporazuma, jer međunarodni ugovor može da se menja samo na način na koji je sastavljen, objašnjava profesor novosadskog Pravnog fakulteta, dr Branislav Ristivojević.
„Oni su nervozni, žuri im se. Verovatno nisu očekivali da će Srbija pružiti ovakvu podršku Republici Srpskoj i to u momentu kada bi da na silu da nameću otimačinu imovine“, kaže on.
Takođe, Obrajen nije nadležan da vrši tumačenje Dejtonskog sporazuma onako kakvi su trenutni interesi američke spoljne politike. To mogu da urade samo potpisnici međunarodnog ugovora na novoj konferenciji. Međutim, SAD su uzurpirali ovlašćenja, pa su, između ostalog, u periodu kada je Republika Srpska bila slaba, izmislili Ustavni sud BiH u kome sede stranci, dodaje naš sagovornik.
„To što je to bilo produkt činjenice da su u tom trenutku bili politički i na svaki drugi način jaki, ne daje za pravo. Sila ne daje za pravo; može samo obrnuto – pravo može da da silu. Jesmo li sada počeli da se bunimo? E, sada smetamo. To što su navikli da budemo slabi, neka se navikavaju da smo jaki. To im je novost koja ih nervira“, komentariše Ristivojević.
Zapad se teško saživljava sa činjenicama da više nisu tamo gde su nekada bili, da moraju da dele moć sa civilizacijama u usponu i da male države, kada odaberu nove saveznike imaju veću moć nego ranije. Budući da će moć Zapada sve više opadati, zapadni političari će imati sve više i više prilika da se susreću sa odbijanjem arogantnih naređenja, ne samo u BiH nego i drugde po svetu, zaključuje Ristivojević.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da povodom saopštenja ambasade SAD u Sarajevu, da je jedino relevantno šta piše u Dejtonskom sporazumu, u kojem se navodi imovina pripada entitetima.
„Nismo mi potpisali Obrajena, već Dejtonski sporazum. Jedino je relevantno šta u njemu piše, a u njemu piše da imovina pripada entitetima. Ustavni sud nije ustavopisac, već tumač Ustava. I tačka. Jednom sam rekao da bi bilo dobro da Marfi pročita Dejtonski sporazum. Sve više mi se čini da slabo čita'', napisao je Dodik na društvenim mrežama.
Pogledajte i: