Vladimir Jeranosjan, ruski vojni ekspert i kapetan u rezervi, ističe da poslednjih godina zemlje NATO-a zaoštravaju situaciju oko Rusije, po celom perimetru, a posebno duž zapadnih granica Rusije.
„Vidimo eskalaciju u oblasti Vojvodstva podlaskog u Poljskoj (gde će biti stacionirana nova divizija poljske vojske), kao i u regionu Baltika pa sve do pretnji blokadom Finskog zaliva i celokupne logistike naših gradova i luka koje se nalaze na obali tog zaliva, uključujući i Sankt Peterburg... Ima poziva poljskih i baltičkih lidera da Baltik postane unutrašnje NATO more, a sada to čujemo i od Šveđana i Finaca koji su postali članovi NATO-a i koji alijansi dozvoljavaju korišćenje svoje infrastrukture, uključujući aerodrome i luke za baziranje nuklearnih podmornica i drugih nosača nuklearnog oružja. Pre svega mislim na britanske podmornice ‘vangard’ sa raketama ‘trident’, kao i potencijalno opasne ratne brodove u Baltičkom moru, koji mogu biti naoružani nuklearnim oružjem“, kaže vojni ekspert.
Prema njegovim rečima, ovakvi postupci, kao i opšti kurs zemalja NATO-a ka konfrontaciji sa Rusijom, primoravaju Moskvu da razmišlja o izmenama ruske nuklearne doktrine. Takve akcije zahtevaju reviziju doktrine koja je odražavala upotrebu ruske nuklearne trijade kao garantovane odmazde, dodao je on.
Nuklearna trijada je termin koji označava strateške oružane snage države opremljene nuklearnim oružjem, što uključuje tri komponente - strateško vazduhoplovstvo, interkontinentalne balističke rakete i nuklearne podmornice - nosače raketa.
Rusija ne preti nuklearnim oružjem, ali je primorana da preduzima dodatne korake u području nuklearnog odvraćanja.
Jeronsjan podseća i da Rusija i Belorusija sprovode vojne vežbe sa taktičkim nuklearnim oružjem u skladu sa situacijom koja se odvija oko ove dve zemlje.
On napominje da i rusko nestrateško oružje može da „ohladi usijane glave“ na Zapadu.
„I nestrateško nuklearno oružje koje se može rasporediti bojeve glave na mobilnim platformama, a imam u vidu naše ‘iskandere’, koji su od pre nekoliko godina raspoređeni u Kalinjingradskoj oblasti, a sada i u Belorusiji, kao i održavanje ruskih nestrateških nuklearnih vežbi, tačnije njihova druga faza, koja se trenutno odvija u Belorusiji uz uvežbavanje posada naših sistema ‘iskandera’, angažovanje avijacije, uključujući Mig-31K sa hiperzvučnim raketama ‘kinžal’ – svi ti zadaci treba da ohlade usijane glave naših potencijalnih protivnika“, istakao je ekpsert.
Uskoro stiže nova nuklearna doktrina
U poslednje vreme od ruskih zvaničnika se mogu čuti najave da bi moglo doći do izmene doktrine. Ruski predsednik Vladimir Putin je početkom meseca poručio da je ruska nuklearna doktrina „živi instrument“ i da je moguće je izvršiti izmene ukoliko je potrebno. Prema njegovim rečima, upotreba nuklearnog oružja je moguća u izuzetnim slučajevima, u slučaju ugrožavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, ali ne misli da je do takvog slučaja došlo.
Putin je naglasio da Rusiji nije potrebno nuklearno oružje za definitivnu pobedu u Ukrajini kada postoji takva stvar kao što je „ruski karakter“. On smatra da trenutna geopolitička situacija neće dovesti do razmene nuklearnih udara i polazi od toga da do toga nikada neće doći.
Podsetio je i da je taktičko nuklearno oružje koje Moskva ima četiri puta snažnije od američkih nuklearnih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki.
Izmene u nuklearnoj doktrini je ove nedelje najavio i zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, ali nije želeo da otkrije koje odredbe bi mogle biti izmenjene, jer pre nego što se donesu određene odluke, u ruskoj praksi nema preliminarnog izveštavanja o tome kakve promene se mogu napraviti.
„Sudeći po onome što je Putin najavio na forumu u Sankt Peterburgu izmene doktrine će se dogoditi prilično brzo. Dakle, sada možemo samo da pretpostavimo, nagađamo šta bi to moglo biti i ništa više od toga - normativne stvari koje će biti unete u novu nuklearnu doktrinu ili izmene najverovatnije će se odnositi, po mom mišljenju, pre svega na uslove za upotrebu nuklearnog oružja“, kaže ruski ekspert Aleksej Podberjozkin.
Prema njegovim rečima, aktuelna ruska nuklearna doktrina predviđa da se nuklearno oružje može koristiti samo kao odgovor na napad nuklearnim ili drugim oružjem za masovno uništenje protiv Rusije ili njenih saveznika, ili u slučaju agresije konvencionalnim oružjem koja ugrožava postojanje države.
Tri članice NATO-a su nuklearne sile: SAD, Velika Britanija i Francuska. U okviru programa podele, SAD imaju nuklearno oružje raspoređeno u bazama savezničkih zemalja - Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj. Vašington zadržava apsolutnu kontrolu nad oružjem koje raspoređuje.
Osim toga, u Rumuniji i Poljskoj instaliran je američki antiraketni štit „idžis ašor“. Američki lansirni sistemi se iz odbrambenih brzo i lako pretvaraju u ofanzivne, što predstavlja direktnu pretnju Rusiji.