Ovako dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu komentariše usvajanje nacrta Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.
Ova deklaracija usvojena je na zajedničkoj sednici vlada Republike Srpske i Srbije održanoj u okviru prvog Svesrpskog sabora. Nacrt Deklaracije biće ponuđen na usvajanje skupštinama Srbije i Srpske.
Deklaracija protiv hibridnog rata koji se vodi protiv Srba
Prema Mitićevim rečima, deklaracija je obuhvatila sve oblasti – od identitetskih pitanja, preko politike i ekonomije do zajedničkog delovanja i u spoljnopolitičkim pitanjima. Usvajanje nacrta Deklaracije govori i o približavanju stavova Beograda i Banjaluke, što je, kako kaže, izuzetno važno, ako uzmemo u obzir koliko se radilo na udaljavanju Srbije i Srpske i pokušaju stvaranja razdora između njih dve.
„Ovog puta vidimo da je proces išao u drugačijem pravcu, odnosno pravcu koji ide ka objedinjavanju stava, koji, po meni, ni na koji način nije kontroverzan, ni na koji način nije usmeren protiv neke treće strane, već je u potpunosti legalan, u skladu sa ustavima i Srbije, i BiH, Dejtonskim sporazumom, rezolucijom 1244, kao i međunarodnim pravom“, ocenjuje Mitić.
Deklaracija je usvojena pravovremeno, u trenutku kada se srpski narod sa obe strane Drine suočava sa vrlo ozbiljnim hibridnim ratom koji se protiv njega vodi i po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju Republike Srpske. Sve u svemu, Deklaracija predstavlja kvalitativan pomak kada su u pitanju odnosi Srbije i Srpske, ocenjuje on.
Ključna pitanja – odbrana KiM i Dejtona
Iz tačaka Deklaracije može se videti da je fokus stavljen na ključna pitanja – najvažniji fokus stavljen je na Kosovo i Metohiju i odbranu od ugrožavanja Rezolucije 1244. Sa druge strane, fokus je stavljen na pitanja ugrožavanja Dejtonskog sporazuma, odnosno pitanja ugrožavanja nadležnosti Republike Srpske, objašnjava naš sagovornik.
Pokazalo se da je rezolucija o navodnom genocidu u Srebrenici, koju je, kako Mitić kaže, u UN-u orkestriralo političko Sarajevo zajedno sa Nemačkom i drugim zapadnim državama, zapravo autogol jer je isprovocirala formulacije o kojima Srbija do sada nije toliko eksplicitno govorila – iako je jasno da je Srbija uvek podržavala izvorni Dejton, u Deklaraciji se eksplicitno protivi „duhu“ Dejtona, odnosno „kreativnim interpretacijama“ Dejtonskog mirovnog sporazuma, čemu su sarajevska politička čaršija i njeni zapadni mentori skloni.
Deklaracija govori o tome koliko je Dejtonski sporazum ugrožen, apsolutno ispravnim, ali oštrim rečima, ukazuje Mitić. Na isti način govori se o nelegalnosti i nelegitimnosti takozvanog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, Kristijana Šmita. U ovom stavu došlo je do sinhronizacije stavova između Beograda i Banjaluke, podvlači Mitić.
„Tu je, u poslednjih godinu i po dana i više, postojala dilema oko toga da li Beograd, zbog sastanaka koje je predsednik Vučić imao sa Kristijanom Šmitom, njega ipak priznaje. I oko toga su se stvarale razne političke igre i nedoumice. Mislim da su na ovaj način te nedoumice stavljene po strani jer je Beograd jasno stao na stanovište Banjaluke, što je od izuzetne važnosti“, kaže on.
Dešavanja na Kosovu i Metohiji Deklaracija vrlo jasno definiše kao etničko čišćenje, kao orkestriran plan etničkog čišćenja uz nekažnjivost njegovih izvršilaca, dodaje naš sagovornik vrlo se jasno aludira na to ko stoji iza Aljbina Kurtija, dodaje naš sagovornik.
Najvažniji identitetski dokument
Deklaracija je istorijski dokument i zbog načina na koji tretira identitetska pitanja, ističe Mitić. Ona baca u istoriju upotrebu terminologiju koji je naglašavan od devedesetih godina prošlog veka, prema kome se Srbi dele na „hrvatske“, „bosanske“, „kosovske“…
Takva terminologija, prema njegovim rečima, nije služila samo pravljenju razlika, već i stvaranju budućih posebnih identiteta, što se posebno iskazalo u Crnoj Gori, gde je novi identitet građen na antisrpstvu. Srbi iz Republike Srpske ne žele da nose takvu vrstu političke „etikete“. Ova tačka Deklaracije dobija na važnosti zato što su je podržali svi, uključujući i predstavnike Srba i iz Crne Gore i Severne Makedonije.
Takođe je važno što je u Deklaraciji istaknuta i ključna uloga Srpske pravoslavne crkve u očuvanju kulturnog, nacionalnog i verskog identiteta, kao i isticanje značaja kulture pamćenja vezano za Prvi svetski rat, genocid u Drugom svetskom ratu, ali za sukobe iz devedesetih godina, kaže Mitić.
„Tako da je u Deklaraciji stvorena zaokružena celina i svakako da se radi o kvalitetnom dokumentu“, zaključuje on.