„Imamo nuklearnu doktrinu i tu je sve zapisano. Upotreba nuklearnog oružja je moguća u izuzetnim slučajevima, u slučaju ugrožavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. U izuzetnim slučajevima. Ne mislim da je do takvog slučaja došlo. I nema takve potrebe. Ali ta doktrina je živi instrument i mi pažljivo pratimo šta se dešava u svetu, oko nas i ne isključujemo mogućnost nekih izmene u njoj“, naglasio je ruski lider.
Međutim, Rusiji nije potrebno nuklearno oružje za definitivnu pobedu u Ukrajini kada postoji takva stvar kao što je "ruski karakter", rekao je Putin.
„Znate, kada vidimo šta je ruski karakter, kakav je karakter ruskog građanina, mi to razumemo i oslanjamo se na to, ne treba nam nikakvo nuklearno oružje za konačnu pobedu“, naveo je ruski predsednik i podsetio na podatak da je samo u 2024. godini u rusku vojsku pristupilo 160.000 ljudi.
Putin je izjavio da očekuje da trenutna geopolitička situacija neće dovesti do razmene nuklearnih udara.
„Ako i dođe, ne daj Bože, do razmene nuklearnih napada. što mi zaista ne želimo, onda bi broj žrtava mogao da raste do beskraja. Ali ja ipak polazim od toga da do toga nikada neće doći“, naglasio je on.
Rusija može da izvrši nuklearna testiranja, ali za tim još uvek nema potrebe, dodao je.
Istovremeno, ruski lider je podsetio da je taktičko nuklearno oružje koje Moskva ima četiri puta snažnije od bombi bačenih na Japan.
„Naše taktičko nuklearno oružje je četiri puta snažnije od bombi koje su Amerikanci upotrebili protiv Hirošime i Nakasakija. Tri ili četiri puta snažnije. Imamo ih višestruko više nego na evropskom kontinentu, pa čak i ako Amerikanci donesu svoje iz SAD. Svejedno imamo mnogo više“, istakao je Putin.
Kako je naveo, upotreba nuklearnog oružja može povećati brzinu postizanja ciljeva Rusije tokom specijalne vojne operacije, ali je zdravlje ruske vojske važnije.
S tim u vezi, predsednik je izrazio sumnju da će se Vašington umešati u rat strateškim nuklearnim oružjem u slučaju kontra napada Moskve na Evropu.
„Upravo ti Evropljani će morati da razmišljaju o tome. Ako oni sa kojima budemo razmenjivali takva nuklearna gađanja ne budu postojali, da li će se Amerikanci uključiti u tu razmenu vatre na nivou strateškog naoružanja ili ne? Vrlo sumnjam da hoće. I Evropljani bi trebalo da razmišljaju o tome“, rekao je predsednik.
Rusija će ostvariti pobedu u Ukrajini
Ruski predsednik poručio je da će Rusija ostvariti pobedu u Ukrajini.
„Svi oružani sukobi se završavaju nekom vrstom mirovnih sporazuma. Istina, kao što mi je rekao jedan od bivših lidera prilično značajne evropske zemlje, svi ti sporazumi mogu biti zasnovani ili na osnovu vojnog poraza ili na osnovu pobede. Naravno, trudimo se i ostvarićemo pobedu“, rekao je Putin, komentarišući sukob u Ukrajini.
On je izrazio uverenje da će ruske snage realizovati planove kako bi svi ciljevi specijalne vojne operacije bili postignuti. „Generalštab, Ministarstvo odbrane ima planove za sprovođenje i postizanje svih ovih ciljeva specijalne vojne operacije i prema tom planu i delujemo“, rekao je predsednik. Kako je objasnio, brzina donošenja odluka u specijalnoj vojnoj operaciji direktno je proporcionalna gubicima.
„Da li je moguće ubrzati rešavanje zadataka koji su pred nama? Da, moguće je, ali to je direktno proporcionalno gubicima. Shvatajući svoju odgovornost, i dalje polazim od onoga što predlaže Generalštab Ministarstva odbrane – brzina je važna, ali briga o životima i zdravlju naših vojnika je još važnija“, istakao je Putin.
Na pitanje da li će Rusija odgovoriti na neprijateljske poteze Zapada slanjem oružja Ukrajini, Putin je rekao da se isporuka ruskog naoružanja prijateljskim zemljama kao protivteža Zapadu trenutno ne realizuje. Uprkos tome, kako je rekao, Rusija zadržava pravo da tako nešto i sprovede u delo.
„Rusija može recipročno da odgovori na sve neprijateljske poteze Zapad u toj sferi“, izjavio je on.
Ruski predsednik je takođe poručio da vojni rahodi Rusije treba da odgovaraju potrebama današnjice i nivou ekonomije.
„Mi, naravno, obavezno moramo da razmišljamo o tome da naši vojni rashodi budu u skladu sa današnjim potrebama, stepenom razvoja naše privrede, jer ne možemo živeti na tuđ račun, kao što to rade, recimo, u Sjedinjenim Američkim Državama. rekao je on.
Takođe je rekao i da nema potrebe za mobilizacijom u Rusiji, budući da je prošle godine više od 300.000 ljudi došlo u vojne registre i potpisalo ugovor, a ove godine već više od 160.000.
Okretanje ka Istoku
Tokom plenarne sednice pokrenuta je i tema odnosa sa Evropom. Na pitanje moderatora Sergeja Karaganova da li je evropski put Rusije završen i da li će se Rusija sada okrenuti ka Istoku, kao i da li treba razmotriti mogućnost pretvaranja Sankt Peterburga u centar evropske nacionalne kulture, Putin je odgovorio da se Rusija okrenula Istoku daleko pre nego što se desila ukrajinska kriza.
Kako je rekao, u prilog tome ide i činjenica da je ukupan BDP zemalja članica BRIKS-a veći neko ukupan BDP Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta, sa tendencijom dodatnog rasta.
„To je bio neizbežan tok događaja“, ocenio je Putin.
Odgovarajući na pitanje završetka evropskog puta Rusije, predsednik je rekao da Rusija nije „izgubila gene evropske kulture, već ih je izgubila sama Evropa koju truju globalni liberalisti, te upravo iz tog razloga Rusija postaje centar tradicionalnih evropskih vrednosti“.
„Rusija će biti deo novog harmoničnog multipolarnog sveta“, zaključio je Putin.
Vlast u Ukrajini uzurpirana
Putin je takođe izjavio da je vlast u Ukrajini je sada uzurpirana, ali je Rusija spremna da traži nekoga sa kim bi pregovarala.
„Rusija je spremna na pregovore. Samo, ponavljam, pod uslovima koje smo dogovorili kada smo započinjali ove pregovore u Minsku, a zatim u Istanbulu, a ne zasnovane na nekakvoj fikciji“, pojasnio je ruski predsednik.
Celu plenarnu sednicu sa prevodom na srpski jezik možete pogledati ovde:
Pogledajte i: