„Evropa očajnički pokušava da poveća svoju neznatnu proizvodnju artiljerijskih granata i projektila... Najranjivija oblast je ono što je donedavno bila poslednja stvar o kojoj se mislilo: nestašica eksploziva“, piše list.
Kako je objašnjeno, nakon završetka Hladnog rata došlo je do naglog pada potražnje za oružjem, što je primoralo mnoge evropske proizvođače eksploziva da smanje proizvodnju ili da jednostavno u potpunosti obustave rad, piše list.
Prema procenama stručnjaka na koje se list poziva, izgradnja fabrike od nule može da traje od tri do sedam godina, a i brojni bezbednosni i ekološki propisi takođe mogu da ometaju širenje proizvodnje.
Još jedan problem je nedostatak kvalifikovanih radnika u čitavoj industriji, budući da mladi radnici nerado rade sa eksplozivima nakon što završe fakultet, dodaje se u članku.
Zbog tih poteškoća, neki dobavljači municije traže eksplozivne naprave u drugim zemljama, piše britanski list, precizirajući da indijski i japanski proizvođači delimično popunjavaju tu prazninu.
Međutim, neki stručnjaci strahuju da su eksplozivi koji se isporučuju iz inostranstva lošijeg kvaliteta i da bi zbog toga mogli da oštete opremu, navodi „Ekonomist“.
Istovremeno, ocenjuje se da je ipak došlo do određenog napretka u proizvodnji artiljerije.
Predviđa se da će godišnja proizvodnja u EU dostići najmanje 1,4 miliona do kraja 2024. godine, u odnosu na oko 500 hiljada godinu dana ranije. Ipak, to nije dovoljno da se pomogne Ukrajincima koji su u velikoj nestašici artiljerije, zaključuje britanski list.
Pogledajte i: