Knjiga „Gabi: hrabro srce Beograda“ opisuje život ženke nemačkog ovčara koja se proslavila hrabrim podvigom kada je sukobivši se sa odbeglim jaguarom davne 1987. godine u Beogradskom zoo vrtu spasila život noćnom čuvaru i sprečila divlju mačku da izađe na ulice Beograda i ugrozi živote njegovih stanovnika.
Roman za decu u izdanju „Pčelice“ obogaćen ilustracijama akademskog slikara Igora Krstića i raritetnim fotografijama keruše Gabi zasnovavan je na istinitim događajima i stvarnim likovima. Priča prati život ženke nemačkog ovčara Gabi od njenog rođenja u odgajivačnici u Bečeju, preko odrastanja u odgajivačnici Kobra u Beogradu odakle je sa sedam godina došla u Beogradski zoološki vrt.
Obraćajući se prisutnima autor Goran Marković istakao je da je njegova prvobitna zamisao bila da napravi kratku ilustrovanu priču na osnovu činjenica koje je pronašao na internetu i na sajtu Beo zoo vrta.
„Međutim, kako to obično biva, počeo sam da se raspitujem više i da saznajem informacije ne samo od novinskih kuća kao što su 'Politika', 'Borba', 'Novosti', već i iz arhiva Jugoslavije, Narodne biblioteke Srbije. Trudio sam se da saznam što više, da čitam novinske isečke, puno u tome su mi pomogle i knjige tadašnjeg direktora Vuka Bojovića. Ali najverodostojnija svedočenja su bila svedočenja ljudi koji su bili deo Gabikinog života bukvalno od početka do njenog odlaska. Na osnovu cele te priče zaista sam stekao utisak da je ona bila jedan poseban pas koji zaslužuje svoje mesto i u književnosti a ne samo spomenik“, rekao je autor.
Marković je podsetio na pse heroje koji se slave širom sveta kao što su ruska Lajka, Hačiko iz Japana, Džok iz Krakova i Balto i Togo iz Njujorka.
„To su sve znameniti psi koji imaju i svoje spomenike i svoje njige. Međutim, mislim da je naša priča o Gabi pomalo bila zapostavljena. Jer Gabi je naš Hači, naša Lajka. Naša Gabi je imala neke neprolazne ljudske osobine i vrlo je važno da posmatramo ovu knjigu i Gabino herojstvo iz konteksta tog vremena kada se sve to dogodilo. Mi se svi menjamo, menjaju se zoološki vrtovi, menja se odnos prema životinjama, ali ono što se ne menja to su one iskonske vrednosti koje moramo ponovo obnoviti, pomalo smo ih zaboravili kao što zaboravljamo bitne ljude pa i ovako hrabre životinje. Ona je bila hrabra, bila je požrtvovana, bila je verna i puna ljubavi. To su vrline koje su primer svima nama“, naglasio je Marković.
Promociji knjige prisustvovali su đaci osnovne škole „Mihailo Petrović Alas“ ali i ljudi koji su bili deo Gabinog života i svojim kazivanjima pomogli nastajanju ovog dela o heroini Beo zoo vrta – Gabin hranilac Branislav Brana Pavlović, veterinar Vladimir Vlada Kostić koji je brinuo o njoj nakon okršaja sa divljom zveri ali i akademski vajar Nikola Vukosavljević, autor Gabinog spomenika.
Na promociji je učestvovao i Zoran Branković, kompozitor, aranžer, gitarista i vokalni solista koji je kompozicijama o prijateljstvu između čoveka i psa upotpunio ovaj događaj.