Ovo je stav bivšeg ambasadora SRJ pri Ujedinjenim nacijama i nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Vladislava Jovanovića posle usvajanja pomenutog nacrta rezolucije.
Rezolucija kroz iglene uši
„Ovo je neka vrsta Pirove pobede Zapada, ali nije doprinos smirenju situacije i konsolidovanju mira i bezbednosti. Situacija u BiH neće dobiti ovom rezolucijom injekciju obodrenja", kaže on.
Protiv rezolucije je bilo 19 država, uzdržano 68, dok 22 zemlje uopšte nisu glasale, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić uoči glasanja ukazao je da će usvajanje rezolucije otvoriti Pandorinu kutiju i da će se svet suočiti sa nizom optužbi za genocid i da ona neće doneti pomirenje u regionu.
Jovanović je saglasan sa ovom izjavom Vučića i ističe da navodni opšti cilj zapadnog dela međunarodne zajednice da se osigura mir i stabilnost u regionu nije postignut kroz ovu rezoluciju - naprotiv.
„Videćemo, kako će dalje biti, ali ovo se dalo i očekivati. Mada je dobro da nisu dobili dvotrećinsku većinu, ili nadmoćnu većinu. Tako da ovakva kakva je rezolucija ne može da zrači moralnim kredibilitetom, niti da bude inspirativna za druge zemlje da postupaju po njenim zaključcima,“ kaže Jovanović.
Nema pravnu težinu, ali ni moralnu
Naš sagovornik podseća da nijedna rezolucija koja je doneta u GS UN nema pravno obavezujući značaj, već samo moralno – političke rezolucije.
„Samo rezolucije koje su donete od strane Saveta bezbednosti su obavezujuće, naročito one pod glavom sedam, kao što je Rezolucija 12 44. Mada, pokazalo se da ona nije obavezujuća za Zapad. Oni su prošli preko nje i vode politiku po svom ćefu i dan danas to rade,“ ističe Jovanović.
Kada je reč o pojedinim državama koje su glasale za ovu rezoluciju naš sagovornik kaže da je bilo razočaranja.
„Egipat me malo razočarao, nisam očekivao da će glasati "za", jer je članica BRIKS, tako da sam očekivao da bude uzdržan, uz sve ograde koje kao muslimanska država može da uradi. Međutim, u tradiciji i Egipta, kao i Turske da budu ambivalentni u pogledu ispunjavanja svojih obećanja. Tako da se nikada čovek ne može pouzdati u njihovu reč,“ napominje sagovornik Sputnjika.
S druge strane, Alžir je bio bolji ali to smo i očekivali. Neke latinoameričke zemlje, napominje on, bile su dobre, uključujući Brazil, a recimo Holandija koja je direktno umešana u slučaj Srebrenice je bila za rezoluciju.
Neprijatno iznenađenje Egipat
„Ona mora da se pere od toga, a drugo, ona kao vojnik NATO pakta je obavezna da stane njihovu pod zastavu, uključujući i našu braću iz Crne Gore."
On takođe napominje da se o rezoluciji glasalo pod stavkom „kultura mira“ za šta nije bila potrebna dvotrećinska većina, već prosta većina.
Jovanović je objasnio da je do sada bilo pravilo da se u GS UN glasa konsenzusom ali su podnosioci rezolucije očigledno shvatili da neće imati konsenzus po ovom pitanju što je pojedinačno glasanje i pokazalo. Jovanović je istakao da se u oba slučaja kada se glasalo o genocidu - u Ruandi, i drugi put kada je usvojen međunarodni dan sećanja na sve žrtve genocida, glasanje u GS UN bilo konsenzusom.