Dolazak gospođe Jelene Zelenski sa ministrom spoljnih poslova kijevskog režima sigurno nije bio vezan za modne razloge, ni za priču o beogradskom Četvorojevanđelju kao ni za šetnju Kalemegdanom već je imao neki tajanstven put, rekao je naš sagovornik u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“
On, kako naglašava, taj put posmatra prvo u kontekstu dolaska u Beograd “gospodara svemira” Si Đinpinga, nakon čega je brže bolje došla supruga Zelenskog sa šefom ukrajinske diplomatije kako bi dobili poruku koju je verovatno usmenim putem doneo kineski predsednik.
„Nakon toga, trče nazad u Ukrajinu, a već sledećeg dana u Kijev s gitarom stiže američki državni sekretar Entoni Blinken kako bi čuo tu poruku, taj predlog, tu sugestiju. Na kraju u Peking odlazi ruski predsednik Vladimir Putin. Tako u roku od samo nekoliko dana imamo četiri važna događaja. To su razdelnički događaji, svetske međe, jer je moja pretpostavka i teza da će Srbija zameniti mesto koje je napustila Švajcarska stavljajući sebe u koaliciju protiv Rusije i uvodeći milion nepravednih sankcija. Srbija će zauzeti prostor i biće mesto na kome će biti održana nova Jalta, gde će se povući linije koje se izučavati, od kojih će zavisiti sudbina sveta,“ uveren je Bokan.
Srbija nije jututunska jukahaha
Srbija bi, dodaje naš sagovornik, mogla da bude mesto gde će dolaziti američke i ruske banke, kineski i francuski preduzimači, gde će se odvijati istinski pomiriteljske akcije na neutralnom tlu ali na kojem je praktično čitav srpski narod na strani Putina i Moskve.
„Mi moramo da imamo vrstu nekakvog viteškog fer pleja i da idemo pravo i kada nam se nešto ne dopada, da prolazimo kraj toga da bismo bili mesto susreta, jer ne možete da budete mesto susreta ako ste navijač. Navijač ne može da bude sudija, a mesto nekih budućih kontakata mora da bude u Evropi“.
Na pitanje, da li će Srbija morati da “plati” neutralni status Zapadu, Bokan kaže da to ne dolazi u obzir, jer u tom slučaju ne bismo bili Švajcarska već jututunska juhahaha, bili bismo smeh i cirkus, nema šanse da mi damo bilo šta.
„Ako verujete ministru spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeju Lavrovu onda je ovo pitanje besmisleno. On kaže, a sigurno nije naivan i glup, da smo mi zemlja koja tvrdoglavo i svojeglavo ne da Kosovo. A njegovu izjavu da će se o Kosovu raspravljati nakon rata u Ukrajini treba tumačiti u smislu isterivanja Amerikanaca iz Bondstila”, uveren je on.
Političko poštenje Srbije čvrsto kao stena
Moskva je, dodaje naš sagovornik, simbol suverenosti i borac ne samo za interese Rusa u Novorusiji i u Ruskoj Federaciji, ona se bori za interese čovečanstva. U tom smislu, mi smo stali odmah uz nju i čuvamo leđa Rusiji, s tim što smo mi preuzeli i neke svoje obaveze kao što je odnos sa Pekingom. Prema podacima iz Kine mi smo bili prva zemlja jugoistočne Evrope za kontakte s tom zemljom. Još zanimljivije i važnije od ovog čuvenog čeličnog prijateljstva, a to je rekao predsednik Si – jeste da je Srbija zemlja čije je političko poštenje čvrsto kao stena.
„Svaki put kada me neko pita da li ćemo mi zaista da izdamo Kosovo ja bih samo citirao Sija. A svima onima koji podvlače da Si to priča o Srbiji, a onda otvara u Mađarskoj fabrike poručujem da tema fabrika na ovom nivou deluje smešno kao zabavni park. Ti koji to kažu su dezerteri i izdajnici ili Pinokiji. To su sad razne varijante. Imate prave izdajnike sataniste koji su gori od predstavnice Irske na Evroviziji. Pravi satanizam je izdaja, udarac u leđa sopstvenoj državi, neverovanje u diplomatiju i vojsku. Ako mi gledamo u svog predsednika kao lažova i izdajnika, čoveka koji je sve dogovorio sa Kurtijem ili sa Hilom, a samo nama glumi ludilo, onda u stvari smatramo da nemamo budućnost, da su Lavrov i Putin budale, a da je Si kreten”, ocenio je Bokan.
Da li ćemo imati snagu?
On naglašava da je ključno da Srbija sada treba da se odredi da li ćemo imati snagu da budemo na strani svoje države. Došli smo dotle, kaže Bokan, da čak i kad ne potpisujemo papire koje nam poturaju, a pod užasnim pritiscima pravimo razne eskivaže, naši ljudi govore: pa nema veze što nije potpisano kad je dat usmeni pristanak.
„Kakav usmeni pristanak postoji, da li je Kajtel dao usmeni pristanak za kapitulaciju Nemačke Ili ju je potpisao? Taj potpis je važan i tog potpisa nikada neće biti. Ako je neko hteo da preda Kosovo i Metohiju Šiptarima imao je priliku sa Uneskom i Interpolom ali ne, mi smo se izborili da oni ne budu deo Interpola, jer bi to značilo da cela Evropa dobija međunarodne poternice svakog Srbina. Da su dobili članstvo u Unesku oni bi krenuli da „brane“ manastire na Kosovu i Metohiji od naše crkve i države, da glume ludilo i da oni koji su to spaljivali postanu tobožnji vlasnici prava. Pa ne bi Rusi i Kinezi uložili višegodišnji trud u ispravljanju politika diplomatskih strategija raznih zemalja po svetu tek tako da bi ih Vučić vukao za nos i na kraju poklonio sve Hilu,” naglasio je naš sagovornik.
Zlo nasrće, čeka se pravi trenutak
Na pitanje, da li je Srbija doživela poraz time što nije dozvoljeno patrijarhu i arhijerejima da uđu na Kosovo i Metohiju, Bokan kaže da je stvar veoma jednostavna.
„Ni državni službenici ne mogu da idu na okupiranu teritoriju. Nije stvar u tome da mi glumimo fenomenalne igrače patriotskog baleta koji tobože začuđeno kažu – „Šta!? Ne puštaju našeg patrijarha, kakav je to način?“ A pre toga su našeg predstavnika koji je sada ministar spoljnih poslova vukli po zemlji, gazili kao poslednjeg idiota, šutirali i vređali. On je to trpeo i država je trpela, jer nije imala izbora kao što je i Rusija trpela maltretiranja, spaljivanje 2014. u Odesi. Šta je radio Putin? Šta je radila ruska vojska, šta su radili njihovi generali? Gde su bili kada je stvarana aleja anđela i kada su ginula deca tamo? Pa sigurno im nije bilo svejedno, ali nije bilo mnogo Rusa koji su postavljali pitanje - što Putin to dozvoljava? Pa ne dozvoljava Putin, nego zlo nasrće, a on pravi plan kako da dugoročno odbrani čitav taj prostor. Nakon osam godina rekao je dosta – sad krećemo,” podsetio je Dragoslav Bokan.
Pogledajte i: