Nema nikoga u Pirotu ko ne zna Ljubu — to je čovek koji je promenio čitav grad

Nema čoveka u Pirotu koji nije čuo za Ljubu. Najčešće ga prepoznaju kao muralistu. Njegova lična karta su murali oslikani na sportskoj hali osnovne škole:

"Krenuo sam od čuvene šare pirotskog ćilima, preko Svetog Save, Andrića, Tesle. Na svakom sam nešto i napisao, da bi deca dok se igraju u dvorištu mogla da uče. Moraju da prepoznaju najvažnije ličnosti naše istorije", kaže za Sputnjik.

Trenutno radi pripremu za izradu velikog murala na Sportskom centru u svom gradu. Ima kad, već 25 dana je zvanično u penziji. Radni vek proveo je, kaže, elegantno, u čuvenom pirotskom "Tigru", dizajnirao je reklame.

"Bio je to ukalupljen posao, ali moj talenat mu je koristio, a ja sam mogao da iskažem kreativnost. U okviru kompanije sam i izlagao, formirao sam i Klub kreativnih ljudi, imao sam privilegiju da ga vodim, organizovao sam izložbe".

Studirao je na Likovnoj akademiji u Sarajevu, otišao u vojsku i nikada se više nije vratio na fakultet.

"Supruga je ostala u drugom stanju, morao sam da brinem o porodici, ali nisam nikad prestao da slikam", kaže entuzijasta koji u okolini Pirota organizuje likovne kolonije.

Uskoro očekuje goste iz cele Srbije, u junu u veliku koloniju, dolaze eminentni profesionalci, između ostalih prof. dr Dragan Radenović, naš čuveni vajar, član Ruske akademije likovnih umetnosti. Pozvao je i kolege amatere. Priroda će sve probuditi, njega uvek probudi.

"Šetam tako po Staroj planini i nađem česmu staru sto godina, uraslu u šiblje. Na njoj napravim Hristovo oko. Uradim to dok se zabavljamo u koloniji. Jednostavno, živim u svetu boja, materijal mi nije toliko važan, nebitna je podloga".

Često odlazi u, kako kaže, najlepši kanjon u Srbiji, kanjon reke Jerme. Tu je čuveni Poganovski manastir iz 14. veka, tu boravi. Uživa u prirodi, slika. Uradio je i portrete monaha.

Kada je nedavno iznajmio prostor za rad u centru grada počeli su da mu se javljaju drugari, amateri. I oni su izneli slike. Ima ih i u izlozima radnji. Čitav taj potez sada liči na mali Monmartr.

Nedugo posle otvaranja njegovog ateljea u delu ulice na keju kod Velikog mosta, na takozvanoj pazarskoj strani Nišave, u izlozima su se pojavila umetnička dela drugih slikara. Sada izlažu i na samoj ulici.

"To kad se poređa, izgleda fantastično. Ne razgovaramo o kvalitetu slika, svega ima, ali i sve je od srca i izgleda lepo. Ima, naravno, i akademskih slikara, izađu posebno vikendom, družimo se. Drago mi je da sam pokrenuo i mlađe i decu, grad je življi", kaže ovaj umetnik.

Jedna od njegovih nekadašnjih učenica, Aleksandra Milenković, u ovom ateljeu nije posetilac, ona je Ljubina desna ruka.

Po profesiji je turizmolog, tako da je ne čudi ovoliko interesovanje za atelje. Pejčić ističe da je i odlična slikarka. Radio s njom od kad je imala deset godina, mentor joj je ceo život.

"Puno sam putovala, ovo što je Ljuba uradio u Pirotu, nije jedinstveno samo u Srbiji. Ovakvih kvartova malo je i u Evropi. Ima neki etno fazon, upečatljivo je i ljudima interesantno. Stranci vole i da provedu neko vreme u ateljeu. Nedavno je jedan Kanađanin ostao u Srbiji dan duže samo da bi proveo još jedan dan sa nama, još jedan dan u ateljeu. On je arhitekta, mnogo mu se dopao Pirot, vratiće se. A ovaj prostor mu je fascinantan, jako su mu se dopale slike. Sedeo je po ceo dan i gledao kako radimo".

Aleksandra nije samo Ljubina učenica i koleginica, ona je i glavni prevodilac. Tečno govori engleski, španski i bugarski. Snalazi se i sa drugim jezicima. Kada uđu stranci, sve jezike govori, jer, jako ih interesuje šta se dešava u njihovom umetničkom zabranu.

Dodaje da kao nikada uživa u slikarskom radu, atelje je mesto inspiracije, ali i u prijateljskom odnosu sa svojim mentorom.

"Sada ga u šali zovem "kralj trotoara", jer u pauzi, dok ne slika, ide gore dole ovom ulicom, obilazi kolege u našem novom, umetničkom pirotskom kvartu".

Ipak, "kralj trotoara" inspiraciju najviše pronalazi u prirodi, u njoj je oslikao i ikonu Bogojavljanja.

U svom kraju ovaj slikar je poznat po još jednoj tehnici:

"Idem po selima i pronalazim jako stari crep, star i sto godina. Prvo ga pečem, da ga dezinfikujem, pa šmirglam. Ne volim da budu idealni. Ponekad i u samom crepu vidim sliku, pa je samo doradim. Postoji čovek koji ima moju kolekciju od 30 crepova", kaže Ljuba.

Na crepu je oslikao i Duška Radovića, Tomu Zdravkovića, Nikolu Kalabića, Pabla Pikasa, Fjodora Dostojevskog.

Ljuba Pejčić ima i naslednika, sina Marka. Sada i on sa ocem radi u ateljeu;

"Oslikava crepove, jako je talentovan. Inače, radi u Hitnoj pomoći, a ćerka je završila žurnalistiku, trenutno živi na Malti".

Pirotski slikar dodaje da su u atelje posebno dobrodošla deca. Ona koja ne žele da odu kada uđu, sigurno su talentovana. Često ostanu i crtaju, to je jedan od ciljeva otvaranja ateljea na ulici. Da se svi zainteresuju za umetnost.

"U ovome ne vidim profit, verujete mi. Znate kako se od umetnosti živi, neću se leba najesti. Važno mi je samo da platim struju i pokrijem troškove. Poneko nešto kupi. Naiđe i poneki Bugarin, tu smo na granici. Uživam u ovome. Dolaze i ljudi iz Beograda. Ponekad mi i smetaju, ali šta da radim, sad sam na javnom mestu".

Njegovo zalaganje prepoznala je i Turistička organizacija Pirota. Grad je prepoznao da u njegovom srcu raste mali Monmartr. Videće kako može da mu pomogne.