Svetsko prvenstvo u košarci 2023. godine ostaće upamćeno po velikom podvigu reprezentacije Srbije koja je stigla do srebrne medalje, ali i po heroju Boriši Simaniću koji je tokom šampionata u Manili dobio jak udarac posle kog je završio u bolnici, a zatim je ostao bez bubrega.
Devet meseci posle ovog događaja Boriša je u podkastu „Alesto“ otkrio lepe vesti.
„Sada, trenutno, sam stvarno odlično, počeo sam i da treniram. Nekih više od mesec dana već radimo i zasad se osećam fenomenalno. U početku smo radili samo u teretani, da mišiće vratimo u funkciju, jer su bili zamrli skroz, ništa nisam smeo da radim sedam-osam meseci, zbog tih nalaza i svega, da se to očisti i onda sam krenuo da radim. U početku je to bila teretana, a onda smo iz nedelje u nedelju podizali intenzitet i pre nekih sedam do deset dana sam počeo i da šutiram“, rekao je Simanić.
Veliku podršku Boriša je dobio od saigrača koji nisu spavali dok su čekali informacije o njegovom stanju, a svaki meč odigrali su za njega.
„U trenucima kada se tražila krv za mene, bilo je četiri, pet ujutru i niko od mojih druagara igrača nije spavao, svi su bili u jednoj sobi. Bilo im je stvarno nezgodno, pa još i poraz od Italije i trebalo je da prođe dva dana da bi saznali da stvarno sve u redu, nisu ni spavali dok im se nisam javio. Prvi put sam normalno zaspao nekih 20-25 dana posle operacije, ovde u Beogradu. To malo što sam spavao, spavao sam na leđima, i onda sam sa nekim pojasom mogao na bok i tada je sve bilo mnogo lakše“, ispričao je bivši košarkaš Crvene zvezde.
Posle pet meseci je prvi put ponovo izašao na teren.
„Peti mesec posle operacije sam otišao na teren, napolju i šutirao iz mesta na koš, onako, da ne trčim, da se ne krećem preterano. Video sam da je sve u redu i da ne osećam ništa čudno. Odradio sam sva testiranja koja sam morao, i onda sam prvi put ušao u teretanu. Nisam smeo ništa osim malo sklekova bez dozvole. Prvi šut nisam pogodio. Bila je kratka lopta za metar, još ja stao na trojku i kao odmah ću ja nju. Pitao sam se da li je sa nogama trebalo jače, ali posle pola sada našao sam taj osećaj, posle ostane to. Ubacivalo se“, rekao je srpski reprezentativac.
Uprkos divnom odnosu sa svim saigračima, Aleksu Avramovića morao je da izbegava.
„Aleksu sam izbegavao prvih deset dana, zbog smejanja. Tad mi stvarno nije trebao. On ima neku ludu energiju. Let je u šest, mi ustajemo u pola četiri, ne znamo gde smo, a on počinje da priča i ne prestaje. Neverovatno. Ali stvarno je lako igrati sa njim. Pogotovo u odbrani. Kad izmrcvari plejmejkera taj zaboravi šta je postavio i gde treba loptu da da“, rekao je Boriša Simanić.