Ovako profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, dr Časlav Koprivica komentariše potez crnogorske vlade, koja je podnela dva amandmana na tekst predložene rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici, o kojoj bi Generalna skupština trebalo da raspravlja tokom maja.
Amandmanima je, podsećamo, predviđeno individualizovanje krivice za navodni genocid u Srebrenici, ali i insistiranje na striktnom poštovanju Dejtona.
„Ponavljajući da je krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj skupini ili zajednici u celini“, glasi prvi amandman, dok drugi amandman glasi: „Potvrđujući nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u svim njegovim odredbama“.
Amandmanima, kako je saopšteno iz Vlade Crne Gore, sprečava se svako potencijalno manipulisanje na štetu Srbije i srpskog naroda u smislu bilo kakvih pravnih i političkih reperkusija i onemogućava se narativ, ali i namera da se jedan narod proglasi genocidnim.
Drugim amandmanom suštinski se dodatno afirmiše postojanje Republike Srpske u sklopu BiH, što je garantovano Dejtonskim sporazumom.
Namera rezolucije je da žigoše srpski narod
Profesor Koprivica ističe, međutim, da težina Crne Gore u međunarodnim odnosima nije ni blizu takva da bi neko mogao da ozbiljno uzme u obzir njene amandmane na tekst predložene deklaracije o navodnom genocidu u Srebrenici.
A čak i da se oni uzmu u obzir, malo toga bi suštinski promenilo, jer namera rezolucije je žigosanje srpskog naroda, navodi Koprivica.
„Druga stvar, kada se žig kolektivne krivice jednom nametne, iz toga mogu da proisteknu razne vrste političkih i istorijskih posledica. To se, dakle, ne radi ni zbog stradalih muslimana u Srebrenici, niti zbog onoga što je bilo u prošlosti, već zbog onoga što dolazi u budućnosti“, objašnjava on.
Crnogorska vlast postavila se prema zapadnim silama tako da nije u poziciji da odlučuje o važnim stvarima i zbog toga je zapravo privid. Ali, poruka je, prema rečima našeg sagovornika, da će Crna Gora najverovatnije glasati za rezoluciju, koja je, kako kaže, opasna za srpski narod u celini, pa i za srpski narod koji živi u Crnoj Gori.
Kao što ni namera Haškog suda nije bila individualizovanje krivice, već da se kroz suđenja najvišim vojnim i političkim rukovodiocima Srbije i Republike Srpske dovede do zaključka da su Srbi kao kolektiv krivi za ratove u bivšoj Jugoslaviji, tako ni namera rezolucije nije individualizovanje krivice za zločine počinjene u Srebrenici, dodaje Koprivica.
Bura u čaši vode
Protiv amandmana crnogorske vlade oštro su reagovali kako muslimanske verske vođe u Crnoj Gori, tako i opozicioni politički prvaci iz grupacija nekada okupljenih oko DPS-a Mila Đukanovića.
Međutim, prema rečima Koprivice, oštra polemika oko predloženih amandmana neće uticati na stabilnost na crnogorskoj političkoj sceni. Radi se, kako kaže, o buri u čaši vode.
„Reč je o sporu između onih koji bezuslovno slušaju Ameriku, odnosno Zapad, pogotovo u onim stvarima koje su njima konkretno u interesu – dosledan antisrpski kurs. Reč je o bivšoj vlasti i muslimanima koji su bili jedna od glavnih poluga Đukanovićevog režima. Sada imamo novu vlast koja pokušava da neke stvari promeni, ali, u suštini, što se Zapada tiče, čuva se geopolitički status kvo, odnosno ono što je za njih najvažnije – i dalje će u Podgorici imati vladu koja će izvršavati njihove najvažnije naloge“, kaže Koprivica.
A kako se izvršioci naloga privatno osećaju, da li su zadovoljni i ponosni kao što su bili Milo Đukanović i njegova kamarila, ili će imati osećaj nelagodnosti jer je dobar deo crnogorskih Srba glasao za Spajićevu stranku, stvar je privatnih emocija i nijansi koje nisu politički relevantne, zaključuje Koprivica.
Pogledajte i: