SVET

Tajne herkulanumskih spisa: Italijanski naučnik otkrio gde je sahranjen Platon

Papirolog sa Univerziteta u Pizi Gracijano Ranokija saopštio je da je dešifrovanjem papirusa, koji su pronađeni pre skoro 300 godina u blizini Napulja, otkrio tačno mesto gde je sahranjen Platon.
Sputnik
Po mišljenju istraživača, nalazi ukazuju na to da je Platon sahranjen u Akademiji u Atini, u bašti pored „Hrama muza“. To je utvrđeno zahvaljujući novom tumačenju papirusa, koje je napisao Filodem iz epikurejske škole, koji detaljno opisuju istoriju Akademije.
„Platon je sahranjen u bašti Akademije u Atini, pored takozvanog Muzeona, posvećenog muzama. Do sada je bilo poznato samo to da je sahranjen na teritoriji Akademije“, rekao je Ranokija, pišu zapadni mediji.
Platon, koji je preminuo oko 347. godine p.n.e., smatra se jednim od najvećih grčkih filozofa. Zajedno sa učiteljem Sokratom i učenikom Aristotelom postavio je temelje zapadne filozofije i nauke.
Herkulanumski papirusi, otkriveni u 18. veku, sadrže više od 1.800 praistorijskih svitaka. Otkriveni su na luksuznom rimskom imanju na mestu nekadašnjeg Herkulanuma u Italiji, gde su vekovima ležali ispod sloja vulkanskog pepela nakon erupcije Vezuva.
Naučnici su decenijama pokušavali da dešifruju svitke. Sada su im u pomoć pritekle tehnologije veštačke inteligencije.
Uz njihovu pomoć, Ranokija i njegov tim uspeli su da pročitaju oko 1.000 reči – otprilike 30% celog teksta – i veruju da će u potpunosti dešifrovati papirus do 2026. godine. Napravili su stotine infracrvenih fotografija ugljenisanih svitaka, koji im omogućavaju da vide ne samo prednju, već i zadnju stranu papirusa. Nalazi su potom kompjuterski analizirani.
Ugljenisani svici su pronađeni 1752. godine u vili u blizini Napuljskog zaliva za koju se veruje da je pripadala tastu Julija Cezara, ali njihov sadržaj ostaje misterija jer su naučnici smatrali da su previše krhki da se razviju.
Platonova Akademija bila je poznata škola u staroj Atini, osnovana van gradskih zidina na severozapadu grada 387. p.n.e. Uništena je po nalogu rimskog diktatora Sule 86. godine p.n.e.
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Zašto je mit o Atlantidi živ više od 2.300 godina posle Platonove smrti?
Komentar