Kako navode izvori, evropski zvaničnici nezadovoljni su što Vašington insistira na, kako smatraju, rizičnim potezima, jer se velika većina imovine nalazi u Evropi. S tim u vezi, ruske uzvratne mere će najverovatnije prvo pogoditi Stari svet, napominje se u članku.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen sastala se ove nedelje sa evropskim kolegama na marginama prolećnog sastanka upravnih tela Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, nadajući se da će pronaći kompromis po pitanju ruske imovine. Kako napominje sagovornik lista, američki saveznici i partneri u Evropi slažu se da je Ukrajini potrebna veća pomoć, ali ne postoji konsenzus o konkretnim pitanjima.
„Gledamo na rusku suverenu imovinu kao na održivo srednjoročno i dugoročno rešenje za problem finansiranja (Ukrajine)“, naglasio je izvor lista u Ministarstvu finansija SAD.
Osim toga, evropski ministri finansija takođe strahuju da bi konfiskacija ruske imovine mogla da izazove odliv kapitala sa kontinenta. S tim u vezi, u članku se naglašava da se „Sjedinjenim Američkim Državama predstoji dugotrajna borba“ da obezbede finansijska sredstva Ukrajini.
EU, Kanada, SAD i Japan zamrznule su sredstva Rusije u iznosu od oko 300 milijardi dolara nakon početka specijalne vojne operacije. Od toga se oko 5-6 milijardi dolara nalazi se u Sjedinjenim Američkim Državama, a najveći deo je u Evropi, uključujući na međunarodnoj platformi „Juroklir“ u Belgiji, gde se čuva 210 milijardi dolara.
Predlozi zakona o pružanju vojne pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu, konfiskovanju zamrznute imovine Rusije za njihovu faktičku predaju Kijevu, kao i uvođenju dodatnih sankcija Kini odobreni su 20. aprila u Predstavničkom domu SAD.
Pogledajte i: