Sa neverovatnom, čak 33 puta većom masom od Sunca, Gaja BH3 je najmasovnija crna rupa zvezdane mase ikada identifikovana u našoj galaksiji. Ono što je posebno intrigantno je njena skromna priroda i tiho kruženje oko zvezde pratioca, bez privlačenja pažnje na sebe.
„To je vrsta otkrića koje se desi jednom u životu naučnika“, primećuje astronom Paskvale Panuco iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja i član organizacije Gaja, prenosi Sajens alert.
Crne rupe zvezdane mase, nastale iz ostataka eksplozija supernove masivnih zvezda, obično su oko 65 puta veće od mase Sunca. Uprkos procenama koje sugerišu da bi ih u Mlečnom putu moglo biti do 100 miliona, one su i dalje neuhvatljive zbog nedostatka vidljive svetlosne emisije.
Astronomi se oslanjaju na indirektne metode da razotkriju ove kosmičke enigme, često posmatrajući neobična kretanja obližnjih zvezda uhvaćenih u gravitacionu zamku crne rupe. Gaja, svemirska opservatorija koja precizno mapira zvezde Mlečnog puta, igra ključnu ulogu u toj potrazi.
Od 2013. godine do danas Gajina precizna merenja pružaju neprocenjiv uvid u univerzum. Iako se četvrto objavljivanje podataka još čeka, otkriće Gaje BH3 bilo je previše značajno da bi se prećutalo, što je navelo astronome da objave svoja otkrića pre roka, što je i učinjeno objavljivanjem istraživanja u časopisu Astronomi & Astrofiziks.
Binarni sistem koji se sastoji od Gaja BH3 i njegove prateće zvezde nudi tragove o poreklu crne rupe. Posebne karakteristike zvezde, uključujući njenu starost i elementarni sastav, sugerišu složenu kosmičku istoriju koja je kulminirala stvaranjem supermasivne crne rupe.
Modeli sugerišu da je niska metalnost zvezde igrala ključnu ulogu u njenoj evoluciji, otvarajući put za stvaranje crne rupe tako neverovatnih proporcija.
Dok astronomi željno iščekuju dalja otkrića iz predstojećih izdanja podataka, otkriće Gaja BH3 služi kao primamljiv pregled kosmičkih čuda koja tek treba da se otkriju.
Pogledajte i: