Prošlu sezonu Novak Đoković završio je sa neverovatnih sedam titula, a najveće iznenađenje napravio je na Rolan Garosu gde je najmanje očekivano bilo da trijumfuje pogotovo zbog toga što je sezonu na šljaci počeo loše porazom u trećem kolu Monte Karla.
Godinu pre toga prvi reket sveta imao je pet titula, 2021. godine takođe i u obe te sezone je rano ispadao u Kneževini. Poslednji put je polufinale igrao devet godina kada je i osvojio drugu titulu.
Kada se sve te činjenice uzmu u obzir jasno je da ni Novak ni njegovi navijači od Monte Karla ni ove godine nisu imali velika očekivanja. Ta očekivanja još više su pala zbog lošeg početka sezone na Australijan openu i mastersu u Indijan Velsu.
Međutim, Novak je savladao Romana Safijulina, Lorenca Musetija i Aleksa De Minora. Dok ruski teniser nije bio krupan zalogaj, Italijan i Australijanac bili su teški izazovi, a Novak ih je prebrodio zbog izgubljenog seta.
Istina je da je srpski as teško disao i dolazio do daha posle dugih razmena, ali isto tako je i istina da se daleko bolje kretao nego u Australiji i Indijan Velsu.
Osim toga, Novaku je konačno polazilo za rukom ono što je želeo da pokaže od početka godine. Proradio je bekhend, udarci su bili snažniji, a za skraćivanje poena drop-šotom imao je idealan tajming.
Čini se da je veliki akcenat stavio na servis što je zasluga Nenada Zimonjića koji je prepoznao šta treba da „vrati na mesto“ i deluje da je uspeo u tome.
Sa druge strane i Novak je ispunio svoj glavni cilj,a to je da odigra što više mečeve. Nikada srpski as nije krio da mu je tranzicija na šljaku najteži posao i zato je masters u Kneževini uvek samo polazna tačka za nastavak.
Glavni fokus ove godine Novaku je Rolan Garos kao i Olimpijke igre u Parizu, a verovatno ćemo ga prethodno videti i u Rimu. Ako je u Monte Karlu koji mu je najneuspešniji masters u karijeri stigao do polufinala, definitivno i Novak i navijači imaju čemu da se nadaju.