Nakon Pelegrinijevog izbora, Višegradska četvorka definitivno je podeljena – Poljska i Češka nalaze se, svaka iz svojih razloga, pod šapom NATO-a, dok se sa druge strane nalaze Slovačka i Mađarska, navodi dr Stevan Gajić, gostujući profesor Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (MGIMO) i naučni saradnik Instituta za evropske studije.
Iako je novoizabrani predsednik, a nekadašnji premijer Slovačke, nakon što je saznao da je pobedio izjavio da neće biti radikalnog zaokreta u spoljnoj politici i da će njegova zemlja ostati „jaka članica EU i NATO-a“, njegov izbor ipak može da dovede do određenih promena.
Podsetimo, i tokom izborne kampanje, Pelegrini se, za razliku od svog protivkandidata Ivana Korčoka, izjašnjavao protiv vojne podrške Ukrajini, čime je sledio politiku svog saveznika Roberta Fica.
Od višegradske četvorke do višegradske dvojke
Originalna ideja Višegradske četvorke bila je zaštita tradicionalnih vrednosti i ukrupnjavanje koje bi centralnoevropske države učinile otpornim na uticaje i Istoka i Zapada.
Na ovom putu do sada je ostao samo mađarski premijer Viktor Orban. Sada mu se u tome, pošto je koalicija okupljena oko slovačkog premijera Roberta Fica, Pelegrinijevom pobedom, učvrstila vlast u zemlji, pridružila i Slovačka, ocenjuje Gajić.
S obzirom da je, kako naš sagovornik kaže, suština u NATO-u, a ne u EU, Pelegrinijev izbor svakako slabi NATO. NATO će pokušati da izvrši pritisak na Slovačku, što će mu se obiti o glavu i samo potvrditi politiku Fica i Pelegrinija.
„Ta moralistička kuknjava koje se NATO drži sve vreme je gubitnička i praktično su priznali da Rusija dobija rat. Mislima da Pelegrinijev izbor vodi daljoj fragmentaciji NATO-a“, ocenjuje Gajić.
NATO će pokušati da zapuši rupu u Slovačkoj
Slovačka je do sada poprilično iscedila svoje vojne kapacitete, poslavši sve što im au Ukrajinu pre izbora Roberta Fica za premijera, tako da u tom smislu promena slovačke politike neće mnogo toga promeniti.
Zato se mogu očekivati pritisci na druge zemlje, koji će, kako Gajić naglašava, biti još snažniji i histeričniji, ne bi li severnoatlantska alijansa zakrpila rupu nastalu u Slovačkoj.
„NATO će pokušati da kompenzuje gubitak Slovačke na drugim stranama kao što Francuska kompenzuje tako što ulazi u nove zemlje i regione jer ne može da zaustavi potpuni krah koji je preživela u Africi“, smatra naš sagovornik.
Slovačka i Mađarska mogle bi možda postanu i neka vrsta mosta između Rusije i Zapada, međutim, pitanje je postoji li potreba za takvom vrstom posredništva. Vašington će, veruje Gajić, direktno komunicirati sa Moskvom, posebno ukoliko Donald Tramp pobedi na predsedničkim izborima.
„Mislim da će trampovska Amerika gledati da pristane na ono što govore Kinezi – da svet počne da se kreće prema nekoj vrsti dogovora o podeli interesnih sfera“, komentariše Gajić.
Interes „višegradske dvojke“, Slovačke i Mađarske je da se preko teritorija ove dve države ne događa rat u slučaju dalje eskalacije, dodaje on.
U slučaju pritisaka na Slovačku i Mađarsku, NATO-u su poprilično vezane ruke – Mađarska je, na primer ucenjivana da će, ako ne glasa za paket pomoći Ukrajini, EU učiniti sve da izazove inflaciju i obori forintu.
Takve vrste pritisaka uz stalnu opasnost od neke vrste prikrivenih ili obojenih revolucija mogu se očekivati. Tako su, na primer, nedavno u Slovačkoj održane demonstracije protiv slovačke vlade i premijera Fica. Ali, prema Gajićevim rečima, to nije ništa vanredno.
„Ne mislim da je to nešto što odudara od postojećeg arsenala pritisaka. NATO-u nisu potrebni dodatni problemi. Najbolje mu je da se pravi kao da se ništa nije dogodilo“, zaključuje on.
Pogledajte i: