Sva ta ubeđivanja i huškanje Kijeva protiv Moskve imaju jedan cilj – da Ukrajina nastavi rat protiv Rusije, do konačno porazi Rusiju. U tom kontekstu, Stoltenberg, prema potvrdama iz diplomatskih krugova, predlaže i petogodišnji paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 100 milijardi dolara, kojim bi Severnoatlantski savez pružio direktniju podršku Kijevu.
Ruski eksperti ocenjuju da je ta cifra „ambiciozna i značajna“, ali smatraju da čak i ako taj iznos usaglase ona neće omogućiti ukrajinskim snagama pobedu u ovom sukobu. Ipak, ruski eksperti smatraju da su male šanse da će evropske zemlje, u jeku ekonomske krize, moći da izdvoje toliki novac.
„Ta ideja visi u vazduhu. Ne postoji lider u Evropi koji bi to mogao da sprovede, a takođe ga više nema ni u Sjedinjenim Državama... Evropska unija i NATO su dve organizacije u kojima se odluke donose konsenzusom, ali one su kao konji koji vuku kolska kola u različitim pravcima. Veoma je teško doći do dogovora. Političari poput Stoltenberga - i ne samo on - vide vrlo jednostavno rešenje - da se stvori vertikala kontrole u kojoj će svi izveštavati jedan centar“, kaže ruski vojni ekspert i politikolog Ivan Konovalov.
Čak i zapadni mediji navode da su pojedini ministri spoljnih poslova iz niza zemalja NATO-a „zakolutali očima“ reagujući tako na inicijativu generalnog sekretara NATO-a da se stvori fond od 100 milijardi dolara za Ukrajinu.
Pozivajući se na svoje izvore, američki mediji navode da su brojne NATO zemlje dovele u pitanje Stoltenbergovu inicijativu, a neki od saveznika su i postavili pitanje kako NATO može da skupi toliko novca.
Raskol u evropskim redovima
Evropa nije jedinstvena po mnogim pitanjima, uključujući i ovo oko izdvajanja pomoći za Ukrajinu. Po mišljenju Konovalova, izgradnja ove sheme u praksi će biti izuzetno teška, ako ne i nemoguća.
„Svedoci smo degradacije Evrope, vidimo viševektornost i jačanje centrifugalnih sila... Poljaci i Nemci ne mogu da se dogovore oko remonta pokvarene ukrajinske tehnike koja je pogođena, a Poljaci kažu: ‘Platite pet puta više’. Nemci odgovaraju: ‘Izvinite, mi smo na istoj strani – zajedno smo u Evropskoj uniji i u NATO-u’. Međutim, kese im nisu iste. Ili, pogledajte ponašanje Mađarske koja ni u jednom trenutku ne odustaje i drži se poslednjeg. To je ispravno. Mađarsko rukovodstvo se vodi pragmatizmom. Oni vide da je da je slepo praćenje zajedničke politike Evropske unije i NATO-a ubitačno za njihovu zemlju. Orban kaže da ako drugi žele da umru to je njihov problem, ali ‘mi to ne želimo’. Sličnu sliku vidimo širom EU i širom NATO-a i u tom smislu veoma je teško nekog obavezati, kako to Stoltenberg predlaže", dodao je Konovalov.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je jasno stavio do znanja da se njegova zemlja protivi svim NATO predlozima koji bi mogli da dovedu do eskalacije sukoba u Ukrajini, direktne konfrontacije sa Rusijom i stvaranja pretnje od trećeg svetskog rata.
Mađarska, kako je rekao, nije spremna da doprinese fondu vojne pomoći Ukrajini, a ni druge zemlje NATO-a takođe ne podržavaju tu ideju.
Novac iz evropskog „mirovnog fonda“ ide na rat
Verovatnoća da će zemlje NATO-a u Evropi prikupiti iznos od 100 milijardi dolara koji je naznačio Stoltenberg za potrebe Kijeva je isto toliko niska koliko i verovatnoća očuvanja države Ukrajine u bliskoj budućnosti, smatra Aleksandar Losev, član prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku RF.
Kijev mora da se bori do poslednjeg Ukrajinca protiv Rusije, a sve ostalo nije važno, kaže Konovalov. On podseća da je EU svojevremeno osnovala Evropski mirovni fond, a paradoksalno je to što je to „mirovni fond“, a novac se troši na rat. Međutim, Konovalov ukazuje na to da su se Evropljani dugo dogovarali oko 50 milijardi evra pomoći za Ukrajinu, ali se ispostavilo da i taj sistem ne funcioniše, dok Sjedinjene Države pružaju novu rundu vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 300 miliona dolara i „ništa više od toga“.
Moskva je više puta isticala da nema nikakvih agresivnih namera prema Evropi, da posle Ukrajine neće napasti NATO, ali zapadni zvaničnici i mediji uporno pokušavaju da u javnosti Rusiju predstave kao pretnju i agresora kako bi opravdali svoje namere.
Osvrćući se na Stoltenbergovu izjavu da NATO prati stalno jačanje ruske vojne moći i da zato NATo treba da čini više i jača odbrambenu moć saveznika, Konovalov kaže:
„Rusija, svesna opasnosti koju za nju predstavlja kolektivni Zapad, povećava svoju borbenu moć kako bi se odbranila od tog kolektivnog Zapada, a taj Zapad, uvek uveren u svoju snagu, iznenada je osetio svoju nemoć i to je za njih užasavajuće“, zaključio je Konovalov.
Inače, iz Stoltenbergove vizure prelazak NATO-a sa dobrovoljnih doprinosa na dugoročne obaveze za Ukrajinu trebalo bi da ubedi Moskvu da ne može da dobije rat, te da će biti primorana da sedne za pregovarački sto i pregovara o miru.
Međutim, za razliku od Zapada koji uporno produžava sukob „pumpajući“ Ukrajinu oružjem i Kijeva koji je dekretom zabranio pregovore sa Moskvom, Rusija je uvek isticala da je otvorena za pregovore ukoliko se uzmu u obzir njeni interesi.
Pogledajte i: