Kako se navodi, razgovori o tome su u toku, ali konačna odluka još nije doneta.
Savet za etiku je, naime, saopštio Rio Tintu da poslednjih meseci procenjuje kompaniju zbog štete koju ona ima po životnu sredinu zbog operacija u brazilskom Amazonu.
Najveći svetski državni fond, koji poseduje 1,5 odsto globalnih akcija na berzi u 8.800 kompanija, razmatra investicije „Norges Bank Investment Management“, operatera fonda.
Reč je o jednom od od najvećih zainteresovanih strana u Rio Tintu koji je 31. decembra posedovao udeo od 2,24 odsto koji je vredan 2,7 milijardi dolara, prenosi Rojters i napominje da su londonske akcije Rio Tinta pale za 0,8 odsto na 5.078 penija.
Zabrinutost saveta oko rudarske kompanije uglavnom je bila usmerena na krčenje šuma i delimično vlasništvo rudara nad operacijom u severnom Brazilu pod nazivom „Mineracao Rio do Norte“ ili MRN, u kojoj Rio Tinto poseduje 22 odsto.
Iz MRN-a ističu da su najveći brazilski proizvođač boksita, koji se koristi za proizvodnju aluminijuma, sa proizvodnjom od oko 12 miliona tona godišnje. Navode i da rudarske aktivnosti u oblasti u kojoj posluje podležu rigoroznom okviru za izdavanje dozvola za zaštitu životne sredine i da rade strogo u skladu sa brazilskim zakonima i propisima.
Ovo, inače, nije prvi put da se Rio Tinto našao na meti savetnika za etiku. „Norges Bank Investment Management“ je prodao svoj udeo u kompaniji 2008. godine, navodeći štetu po životnu sredinu koju je prouzrokovao rudnik u Indoneziji, u kome je Rio Tinto imao udeo.
Rio Tintu je dozvoljen povratak u fond 2019. godine nakon što je kompanija prodala svoj udeo u tom rudniku za 3,5 milijardi dolara.
Pogledajte i: