„To je bila vera u univerzalno, ultimativno oružje, koje će na kraju doći i 'sve rešiti’. Da vas podsetim da su pre početka specijalne vojne operacije svi pričali o turskom ‘barjaktaru’, američkom ‘raperu’ i ‘svičblejdu’. Svi su pisali članke prepune entuzijazma o čudotvornom oružju. Međutim, vreme je prolazilo i oni nisu uspešno radili“, izjavio je ekspert.
Prema rečima Kuzjakina, to se dogodilo iz više razloga, počevši od cene, rokova proizvodnje, relativno malog broja ovih uređaja i zbog radio kanala koji se često mogu ometati, to se dogodilo i zbog zavisnosti od satelitske navigacije i lakoće uništavanja dronova konvencionalnim PVO sistemima.
Ruski ekspert navodi da za sada nijedan dron nije mogao da se zadrži na kontakt liniji.
„Izuzetak su naše krstareće rakete, vođene bombe, ‘gerani’ i drugi slični uređaji druge lige. Ali ovde se više radi o masivnim ‘racijama' duboko u neprijateljsku teritoriju“, rekao je on.
Kuzjakin je pojasnio da drugu ligu dronova čine oni za čiji su razvoj potrebne godine i značajna sredstva i koje proizvode pojedinačne kompanije, to su na primer, „bajraktar“ ili ruski dron „zala“. Prva liga su bespilotne letelice, za čiju proizvodnju su potrebne decenije i resursi čitavih država, jedno preduzeće ne može da realizuje takve projekte.
O izraelskom dronu „harop“
Kuzjakin je komentarisao predlog koji se pojavio na ruskim društvenim mrežama o potrebi razvoja ruskog analoga izraelskog izviđačko-jurišnog drona „harop“. Prema nekim ekspertima, bespilotna letelica koja može istovremeno da vrši izviđanje i nanosi udare može efikasno da se koristi za suzbijanje granatiranja Belgorodske oblasti.
„Predlog da se uključi 'harop’ kao instrument za uništavanje vojske i tehnike neprijatelja koji su granatirali Belgorod je dobar kao predlog sam po sebi, ali izbor izraelskog drona kao oruđa je čudna odluka“, naveo je generalni direktor Centra.
Ekspert je naveo da izraelski aparati nisu ništa novo, kao i da je on sličan ruskom dronu „geran“.
„On ima modul sa veštačkom inteligencijom. Postoje dve vrste veštačke inteligencije, prva je pomoćna. Ona može da usmeri dron ka cilju kada ga je operater već izabrao. Veštačka inteligencija pomaže da se pogodi cilj, ali je i dalje čovek taj koji identifikuje i bira metu. Ili se letom upravlja pomoću slike sa kamere, fokusirajući se na teren koji se upoređuje sa mapom. Slične dronove sa veštačkom inteligencijom već koriste obe strane u specijalnoj vojnoj operaciji“, rekao je on.
Istakao je da veštačka inteligencija drugog tipa može samostalno bez radiokanala da upravlja i satelitskom navigacijom izvršava patroliranje rejona.
„Dronovi sa drugim tipom veštačke inteligencije pokušavaju da uđu na teritoriju specijalne vojne operacije od prvih dana sukoba. Tako je bilo i sa dronom 'svičblejd'. Međutim, takvi dronovi za sada nemaju uspeha“, dodao je ruski ekspert.
Centar za integrisana bespilotna rešenja se nalazi u gradu Žukovsk i on je bazna organizacija Moskovskog fizičko-tehničkog instituta i Centralnog aerohidrodinamičkog instituta Žukovski. U ovom centru se proizvode FPV dronovi, organizuju se obuke eksperata i saradnja sa Ministarstvom odbrane Rusije.
Pogledajte i: