„Uspešna saradnja Gradske galerije iz Užica i Galerije SANU pokrenuta na inicijativu Ljubomira Simovića traje već godinama i decenijama. Posetiocima Galerije su već poznate izložbe i zbirke Umetničke zbirke SANU, a videli su i izložbe pojedinih akademika”, istakao je upravnik Galerije SANU, akademik Dušan Otašević otvarajući izložbu.
Dodao je da postavka na nov način ilustruje citate iz tekstova o likovnoj umetnosti i likovnim umetnicima književnika Ljubomira Simovića.
„Odabrali smo 40 radova Milenka Šerbana, Nebojše Mitrića, Radomira Reljića, Marka Čelebonovića, Olge Jevrić, Mladena Srbinovića, Dušana Otaševića, Vladimira Veličkovića, Nedeljka Gvozdenovića, Ljubice Sokić, Nikole Jankovića, Todora Stevanovića, Ivana Radovića iz fonda umetničke zbirke koju je Gradska galerija Užice dopunila sa četiri rada Radomira Vergovića, Miluna Vidića, Dušana Starčevića i Milana Tucovića iz privatnih kolekcija”, rekla je Jelena Mežinski Milovanović, zamenica upravnika Galerije SANU.
Ova izložba je omaž velikom piscu akademiku, poreklom Užičaninu, koji je pre dve decenije inicirao saradnju užičke galerije i Galerije SANU.
„Ljubomira Simovića su na čitanje slika podstakli putevi do slika kojima je putovao i o kojima je govorio 2012. godine otvarajući postavku 'Akademici likovni umetnici 50 radova iz Umetničke zbirke SANU'”, rekla je Mežinski Milovanović i dodala da se tada obeležavalo 170 godina od osnivanja Društva srpske slovesnosti koje je prethodilo SANU.
Citirajući akademika Simovića, ona je dodala da u Užicu danas deluje grupa vrednih i zanimljivih slikara, a redovne godišnje izložbe studenata likovnih škola i akademija pokazuju da ovaj kraj ima umetnički podmladak u koji se mogu polagati lepe nade.
Direktor užičke Galerije Zoran Cvetić istakao je, kako je preneo Tanjug, da je ova izložba kruna kulturne misije, a ta misija nezamisliva je bez njenog idejnog tvorca i pokretača akademika Ljubomira Simovića:
„On ne samo što je inicirao saradnju SANU i Gradske galerije Užice, već je tu saradnju unapređivao predlozima i podrškom i obogaćivao otvaranjem izložbi i pisanjem o njima, o čemu dovoljno govori niz tekstova iz dopunjenog izdanja 'Čitanje slika' u izdanju Srpske književne zadruge”.
Cvetić je istakao da su i drugi srpski pisci analizirali na svoj način slikarstvo svojih savremenika - pre Drugog svetskog rata Rastko Petrović i Stanislav Vinaver, u drugoj polovini prošlog veka Danilo Kiš i MIodrag Pavlović, kasnije David Albahari i Svetislav Basara, ali niko tako dugo, istrajno, živo, zanimljivo i posvećeno kao Ljubomir Simović.